Godišnjica Nikole Čupića

106 ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГИЋ У СРБИЈИ И У софији

На ту здравицу захвалио је г. Јагић, који рече да је дошао у Србију само да се одмори, и да види земљу коју никад дотле није очима видео. Отуда је, са својим путним друговима, допао на тренутак и у Софију, где се је и зачудио и обрадовао напредовању нове престонице. О напретку целе Бугарске Кнежевине он не може говорити, пошто је свега два дана на Бугарској земљи, али се напретку који је видео у Софији и радује и диви...

Бурно тура, и живео би одјек на ову здравицу. А из једне ребарне собе захори се народна песма, коју су Јагићеви земљаци што у Софији живе спремили и госте изненадили.

После тога, професор Софиске Велике Школе, Др Ив. Шишманов диже чашу у здравље двојице другова Јагићевих: помену радове њихове за познавање земаља и духа оба народа, Српскога и Бугарскога. Судећи по тој злдравици, а и по речима појета г. Ивана Вазова, који увераваше да се по књигама г. Милићевића учио српском језику, Бугари много марљивије прате Српску књижевност него ли Срби Бугарску !

Г. Милићевић, одговарајући на здравицу г. Дра Шишманова, газа како је од некога доба смањено, оређено саопштавање између два суседна сродна и један другому потребна народа, Срба и Бугара.

У старије време Вук је вадио из заборава језик Бугарски; Милутиновић је своју Србијанку посвећивао Бугарину Христифору; Доситије и Вићентије Ракић читали су се, на прилику, у Тетевену, као књиге са свим домаће; у Крагујевцу и у Београду штампале су се Бугарске књиге, а данаске, кад смо и ми и Бугари сами евоји, ја сам, вели беседник: — хтео набавити једну Бугарску књигу из

Ме вље оваа о == ____--