Godišnjica Nikole Čupića

ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГИКЋ У СРБИЈИ И У Софији 107

Софије, и кад сам за ту услугу молио београдскога књижара, једнога од најозбиљнијих трговаца књижарских, он ми је обећао одмах писати у Липиску! Јер, рекао ми је, само се тим путем може из Софије књига наручити! ,

Беседник жели да те преграде нестане, и да састајање и мењање мисли буде чешће, редовније, и лакше — на добро оба суседна и братска племена.

И та је здравица примљена општим одобравањем. Г. Цонев, у својој лепој здравици, потврди речи Милићевића, казујући колико је муке и дангубе имао кад је хтео неку књигу из Београда наручити. Г. Стојановић није мислио говорити, али чујући неке крупне речи о узајамности свих Словена, уста и исприча како је, као ђак на страни, с ђацима друговима својим, синовима разних Словенских племена, често слушао а и сам изговарао тако крупних речи. Тада се, вели, њима чинило море до колена, али данас, када је ушао у године, и у ствари боље загледао, мисли: да је велики успех ако се ова словенска племена сложе која су једно другом најближе; ако се сложе Хрвати, Срби, и Бугари: то ће бити велики, за све њих срећни напредак, и, у то име он диже чашу.

Безбројно живео срете овај здрави и емишљени говор.

У тако лепом расположењу, у пријатељском мењању мисли, по у изражавању најбољих жеља за напредак науке у оба сродна п суседна народа, гости су то вече провели врло задовољно, и тек око пола ноћи разишли се сваки на своју страну.