Godišnjica Nikole Čupića

114 БУНА ПОПА ЂАКА У БАНАТУ

биле школовани во учени политичари, они су имали толико природна инстинкта, да би на први поглед увидели, да од плана попа Ђака не може ништа бити. Сам он биће да је био обичан занесењак швермер, како веле Немци. Кад је требао да нешто ради, он је остао збуњен и свега се оставио. И ово је било на сваки начин боље. Поп Ђак биће да је у свом селу п у околини био са каквих моралних врлина уважен у народу, који је био вољан за њим загазити у ризична предузећа; али код његове нерешивости све је на срећу прошло без крви и веће гунгуле. Народу сном уштеђене су тако залудне жртве и велике патње.

() овом покушаваном устанку попа Ђака писао је само обелоцрквански грађанин Леонхард Бем (Воћии) Секећећее Чех Тетезег Вапаћ, која је 1961. године изашла у Липисци у два дела. О томе говори он у првом делу на 312—815. страни. Пре десетак година изашла је Бемова историја у новом издању, али мени ово друго издање није долазило до руке. На српском језику има о Ђаковој буни у Банату чланчић у Календару „Панчевцу“ за 1881. годину (25——81 страна), написан по Бемовим податцима. Исте године у српском вршачком местном листу изишла је приповетка, којој је предмет била поп Ђакова буна. Шта је историјске истине у тој приповедци, шта ли приповедачева дометања, то се не може знати; свакако би било боље да је писац, ако је имао каквих аутентичних података од српске стране, тај материјал саопштио без приповедачких дометака.

Исти Бем (по имену судећи, биће да је од какве понемчене чешке породице) саопштио је у мађарском, часопису : Тотбевећиј 65 гесехдеп егбезио