Godišnjica Nikole Čupića

116 БУНА ПОПА ЂАКА У БАВАТУ

с којим су се у своје време и судови јавно занимали, можда ·неће бити без интереса и за велику публику, и то тим више, што уједно оштру светлост баца на тадашње стање источнога питања, с којим је без сумње био у свези.

Аустријски интернунције на Порти, барун Штирмер (У Иштег), јављао је још 1804. године, да су руски емисари попут тесне мреже обузели целе балканско тропоље; ерпски народ био је спреман на. устанак, и пошто Аустрија после свиштовскога мира није давала ни најмање наде на ослобођење, а није ни давати могла, то је он упро све своје мисли и чуства у Русију. Стратимировић, мађарско-српски митрополит, послао је у то време споменицу у Петроград, у којој проглашава независну Србију, тако, да би Аустрија овој уступила крај почињући од Котора са приморјем, а место тога да добије као накнаду туреку Хрватску и комад земље на Уни и Малу Влашку.

Кад су онострани Срби под водством Карађорђа касније заиста устали на оружје, овдашњи њихови сродници по крви, језику и вери пратили су тај покрет увек са све већим интересом, у толико пре, што је велики део од њих истом пре петнаест година прешао из Србије.

Свеза између ове п оне стране биваше све живља, те побуди негодовање власти. На највишем месту дођоше пријаве, које су јављале за свезе између више ц. краљ. поданика са Србима, као и то, да су од њих многи већ и преко отишли, који су под изликом, да су турски поданици, изварали пасоше, или су их као тобожне лађаре или слуге тр"товачке пустили на српско земљиште, где они шире лажне ип већином измишљене вести, а провинци-