Godišnjica Nikole Čupića

НАСТАВНИЦИ У БОГОСЛОВИЈИ 41

Он ме дуго, дуго гледа, па тек рече:

— Милане, ти сп неко чудно дете! Ја тебе не разумем. Ако то није тако — Бог нека ти суди! Или 155.

При свем том, ми смо били добри пријатељи и онда и доцније. Он је, као свештеник, мене венчао, и двоје ми деце крстио. И докле год је живео били смо у врло добрим однотајима.

Правда тражи да још нешто поменем: поред својега са свим часнога карактера, својега поштења, своје необичне тачности п уредности у дужности, Симеоновић се није умео чувати од неких грешака које су ђаке удаљавале од њега. Он је био из реда оних наставника који се хватају за штап да скрше упорне, и да упитоме дрске своје ученике. Поврх тога, чешће је хтео подемехнути се својим ђацима: било њихову говору, било оделу, било држању, или каквој другој тромости и невештини. Истина он је тим подемевкама тежио да што шта исправи у младих људи, али је такав начин исправљања увек вређао, а ретко кад поправљао!...

Теодосије ЛРраовић јеромонах, рођен у Баји 1816; учио се у месту свога рођења, у Пешти, п у Карловцима. И он је био необично добар певац.

Мраовић је предавао: Логику, Физику, Антропологију, Словенску Граматику, и, после Симеоновића, Црквено Певање и Типик.

' Симеоновић је, као неготински владика, највише настао те се у Неготину начинила красна нова црква. У тој цркви он је себи врло марљиво озидао гробницу ; али кад је умрђо, онда некадашњи његов ученик, неготински прота Димитрије Милојковић, не дадне му да легне у ту гробницу, него га сабије у гробницу у Старој Цркви. А како је та гробница била мала, и већ су у њу била сарањена два јепископа, то тело Јевђенијево није могло у њу стати докле му неке кости нису поломљене!!...