Godišnjica Nikole Čupića

300

ИЗ СРБИЈАНКЕ

Смрт" косином зајмила их «' реда, Јауци су, урнебес' је, дрека,

Док већ“ гибнут' газијам' догрози, Скок“ изгубе ка' но плахе срне, Узмуте'"" се равно жеравима,

Пак Сулејман“ опучје им први Издирати"“ још о мање штете;

С" тевабијом једва утекао,

А"" војинство куда који мог,

Све" д' их мање од стижених ушло. Ту": т' је робље и шићари разни, Ту"" хатова и ређи парипа,

Срб"“ се сваки главам' уметао

Ко'" стијењем и лубеницама; Најзад" Шишо с' подруз'"ма се врати Докле" хтео испратјевши враге,

Но'" и двјеста друга изгубио,

Што“ претекшом замјенили с' браћом По'" неколик' за сваког" емлатившим“, И најбоље ' докопавшим пљачке,

Које Милош“ подијелит' шћеде

У сву војску... да'> с' попусти Шишо, Већ''“ све тако, што тко уграбио. Хеле' Милош том побједом знатном, И преславном на истоме крају

Ље'" освети разбитије брата

Свог“ Милана, и недавно прије

На'“ увачком' дугачкоме мосту, Напанутог'“ нечајано Турц'ма;