Godišnjica Nikole Čupića

,

38 ЗАДРУЖНА КУЋА НА СЕЛУ

— Пристајемо да дамо, одговорише старије жене за све нас: — али да нам се врати у оваким парама какве дајемо, и какве се носе као накит!

И свака оде те донесе свој накит и наниз.

Домаћин узе рабош и зареза: колико је од које жене и девојке каквих новаца узето.

Одмах двојица одоше у Смедерево, те дотераше | жита, а узеше и сена за стоку. После тога, кад дође родна година, људи нама, по рабошу, вратише све, и још дадоше свакој по талир или креташицу, што смо дале наниз кући на послугу!....

Свака жена у задрузи добија део вуне, кад се кућанске овце остригу. Тај део сматра се као њена својина за потребе њенога човека, њихове деце, и ва њу саму.

А деоба вуне, пошто се овце остригу, врши се овако: ·

Сва вуна, острижена с кућанских оваца, смести се на једну гомилу. Од те гомиле, коју обично зову комун, старешина издвоји неколике оке што ће за. рачун куће дати трговцима, наравно, кад се напред зна, да кући сва та вуна није потребна.

После се из комуна пздвоји део за оца, и преда се оној снахи, која се је примила да одева свекра (кад нема свекрве). ~

Остатак се дели двојако: негде на онолико делова колико је ожењених чланова у кући, а негде на онолико колико има свега душа у задрузи.

Оно прво зове се деоба по браћи, то јест, по броју ожењене браће; а ово друго — деоба по душама (у Шумадији реку: по живини) !.