Godišnjica Nikole Čupića

4 ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ И ПУТОВИ

жупа конаваоска и бјеше му племенито та жупа и друге земље и места; и када се оно стари град расу и опусти тада господа рашка и хумска у те дни кривином посједоше и по сили узеше конавалску жупу и друга мјеста тога града и тада грађани појдоше у тврдо мјесто и зидаше град Дубровник (Касиза), који јест и данас божјом милошћу поштен и слободан, од којих људи старога града јесу се родили и наслиједили властела града Дубровника.“ !

Сиротан, без популације, Дубровник отвара врата, и прима под своју заштиту сваког било вољног било невољног досељеника и тим начином по примеру старога Рима множи своје становништво и јача своју снагу. Његово становништво повећа се нарочито по разорењу града Салоне, његова суседа, и зетског, такође важног града Диоклеје, чији многи грађани дођоше у Дубровник и ту се населише. У почетку у Дубровнику се насељавају само Латини, али мало доцније у њ се почну досељавати и Словепи.

Требињски жупан Павлимир враћајући се 690 год. из Рима сврати том приликом у Дубровник, где буде лепо дочекан и угошћен. Павлимир их за њихово гостопримство богато обдари и поправи и утврди њихову варош у којој се настане многи од његових сапутника с правом грађанства.“ Ово помиње и Енгел, додајући, да се тако смешао у Рагузи већ рано римско-италиски и српскословенски елеменат. Ово је по свој прилици била, прва колонија словенска, која се у Дубровику населила.

По смрти Павлимировој настају у Босни нереди око престола. Присталице Павлимирове биле су принуђене да, напусте Босну и иселе се у Дубровник 717. год.“

Године 1156. досели се и трећа група Бошњака. Ово су биле прве колончје Словена а доцније се у њ доселише и ту настанише још и многи други Словени, нарочито по пропасти српске средњевековне државе, што је имало за последицу то, да се латински тип Дубров-

' В. Клајић, Опис земаља у којима обитавају Хрвати, П. стр. 207.

2 Макушев, Ислћдовавја обљ историческихђ паматникахђ и бнтописателахљ Дубровника.

3 Ј. Сћг. у. Епсеј, безећтећ(е дев Егеузфаајев Кирпва, стр. 57.

4 Макушев, Исаћдована и т. Д.