Godišnjica Nikole Čupića

ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ И ПУТОВИ 5

ника постепено губио и постајао словенски. Тако се још 1190. год. у једној повељи помиње као кнез дубровачки неки Доброслав. На послетку концем ХТУ. и почетком ХУ. столећа словенски елеменат преовлађује над латинским. У прво време дубровачка се област није ширила даље ван граница градских зидова. Али једновремено с умножавањем своје популације на рачун Словена, Дубровник је било поклонима било другим којим начином размицао међе свога града и ширио своју област, опет на рачун Словена. Тако (по Макушеву) „год. 1050. Сте- | · ван Крешимировић, краљ Хрватске и Далмације, поклони Дубровчанима Жупу (Вгепо), Груж (Отауоза), Ријеку (ОпПа) и Затон (Мат). Год. 1080. далматински краљ Силвестар даде им острва : Колочеп (Сајатоба), Лопуд (Ме220) и Ишпањ (атпрала). Год. 1151. доби острво Мљет а 1164. место Бијело у Жупи. 1310. год. становници острва, Ластова (Гасозба) добровољно се потчинише Дубровнику, а 1888. г. 22. јануара цар Стеван Душан даде Дубров-

чаппма Рат п Стап (Чеаопаоћ пл евра зомжо паџипоћи пл