Godišnjica Nikole Čupića

184 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

5 храцахђ три заселвци. Где је ова баштина била види. се по селима: Шипачини, Чајетини, Новом Селу и Присојнику, која постоје и данас у општини рудничкој, среву студеничком, а находе се северно од линије која, би се повукла са Сувога Рудишта на јарињску косу у Ибар. „К3канњ“ не може се ниу ком случају узети да је то данашње село Кућње на левој страни Горњег Ибра, а Храцахђ треба такође тражити у близини Чајетине и Присојника, дакле, на Овој страни у међама, данашње Краљевине. На против године 1395., у Новом Брду, монахиња Евгенија и њени синоги кнез Стеван и Вук, поклањајући манастиру св. Пантелејмона, у Св. Гори, „копорики тргв сђ влбшци... село Шетракје..., село Лђшакб..., и село Стрбжине сб метохом и сб мегами“ “ не кажу да је у Ибру, јер се сва ова села находе данас на земљишту јужно од напред поменуте линије, ма да је Остраћа на домак саме линије, а Лешак у непосредној долини Горњег Ибра или данашње _ средњоибарске долине. Повељу ову монахиње Евгеније и деспота Стевана од године 1395. потврдио је и деспот Ђурађ Бранковић истом манастиру око 1430. године.“ Према овим сувременим историјским сведочанствима јасно је да се је првих деценија, после косовске катастрофе, разликовала област Горњег Ибра од области Ибра. И ово разликовање остало је непромењено све докле нису оба Ибра утонула у море османске најезде. Тек после освојења турскога настале су патње и невоље народне; дошле су пометње услед честога сеља-. кања народнога из једнога места у друго, тражећи заштите и олакшице у јачих а бољих господара Турака. Ово сељакање из једнога села у друго било је и у 19. веку. Отуда у борби и бризи за опстанком. заборављало се на традиције, заборавило и на међе некадашње области Горњег Ибра, те у почетку прошлога века није већ било свакоме јасно шта је управо. снадало у Горњи Ибар, а шта у Ибар. Вук Караџић

' Мопшп. зег. стр. 568. — Аврамовић Опис. Древ. Србски у Св Гори бр. 18. Љ. Ковачевић Отаџбина св. 14. стр. 262.

о Преглед села и заселака 9 пук. окр. ком.

3 Гласник 24. стр. 272.

% Гласник 24. стр. 286—9287.