Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА [85

забележио је у својој Даници, за 1828. годину, села која су била у власти српској 1812. године, а која се данас налазе у оба Ибра; али има их неколико која су у водопађи Топлице, дакле, изван области оба Ибра, као: Блажево, Бозољин, Градац, Судимља ит. д.' А да ова свела у ХЈУ и ХУ веку нису припадала областима Ибра види се најочитије из сувремених споменика које смо напред споменули. Да је ова забелешка В. Караџића писана по причању и да су у њој забележена села из оба Ибра, те према томе нетачна, уверавамо се из шест Вуку сувремених п аутентичних писама рашких и призренских митрополита, која су издана у времену од 60 година, а која говоре сва о лешкој парохији и њеним селима. Нема сумње, црквени поглавари, као конзервативнији, чували су много више стару епархијску поделу (на тај начин пи границе старих области), него ли што је то чинила нестална турска административна управа, Тако године 1791. новембра 97. митрополит рашки Јанићије запопио је Јована из Миоковића и дао му лешку парохију на трећину. Тек |. Фебруара 1816. утврђује попа Јована на истој нурији п именује ова села: Гумниште, Исево, Обади, Куреље, Замалицу, Миоковиће, Црнатово, Лескову, Градиште, Бело Брдо, Јелење, Зрносек, Родељ и у Лешку цркву, |Градац, Блажево, Бозољин ит.д. у водопађи Топлице). Митрополит Захарије дошао 1819. тако стоји на печату) 9. јула 1820. дао је у Новом Пазару исту парохију попа Јовану. Ну за нас је драгоцено писмо митрополита Ананија /1830. писано |. фебрара 1832. год. у Новом Пазару, дакле на четири године после Вукове објављене забелешке, а пре постављања државне границе између ондашње Кнежевине Србије и Турске. Овим писмом Ананије даје напред поменута села попа Јовану и изрично каже да су уво нахију о пбар“. И АНЕ Игњатије (постао м. 1840. у Новом Пазару 1843. г. јануара 19. пише: „во нахију Тори Ибар благословеним свештеником и благородним кнезовима и кметовима“, да је дао попа Боку унуку пок. попа Јована напред поменута села, али нема Исева

' Милићевић Кнежевина Србија у примедби стр. 759—760.