Godišnjica Nikole Čupića

136 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

и Гумништа, јер су тада већ била у границама Кнежевине Србије. Нема сумње ова писма рашких митрополита најверније су на овој страни сачувала границе старе области Горњег Ибра. И у деловодном протоколу Кара-Ђорђеву за 1812. и 1813. годину, М 773 и М 943 говори се о Горњем Ибру, те, јамачно, мисли се на границе које смо већ утврдили аутентичним писмима, рашко-призренских митрополита."

Али стара област Горњег Ибра по сведоџбама сувремених споменика средином ХТУ и почетком ХУ века била је подвојена на три дела. Југо-источни део са средиштем у Трепчи припадаше Бранковићима, југо-западни са Звечаном имао је засебну управу, а само северни део, чије средиште није нам сада тачно познато, вадржао је до данас име старе области. Тако је било несумњиво за време међусобне борбе између куће синова кнеза Лазара и куће Вука Бранковића и његових наследника. Године 1395. и 1396. Копориће“ налазимо у држави кнеза Стевана Лазаревића, а године 1409. Дубровчани спомињу Трепчу „у области госпође Маре“.

Граница између околине Трепче и Звечана био је Ибар, а између Трепче и северног дела била је несумњиво долина реке Бистрице, јер се и данас у народу онога краја узима да је граница између предела Шаље и предела Копаоника река Бистрица. У првом нашем устанку под Кара-Борђем Новаковић у Гласу ХХХИ стр. 40. узима по сувременим сведочанствима да је Бистрица била граница нове српске државе. Ван сваке

сумње, његово мишљење још јаче потврђује и ово на-

родно причање о постављању границе између Кнежевине Србије и Турске под Милошем Обреновићем године 1833. Када је — причају — ударена граница плот) између Турске и Србије, требала је граница да иде од Мерћеза на Младљику, одатле на Рудине иза

Борчана, па Бистрицом у Ибар; али су то покварили _

и омели Турци из Новог Пазара, којима је највише

' Ова писма као и писмо мит. Партенија од 1. окт. 1851. г. сада су својина г. Јована Поповића, унука пок. попа Ђорђа, дугогодишњег писара онштине блажевске, који сада живи у Претрешљи, срез прокупачки. |

= Доказе о овоме навешћемо у Ш делу.

3 Гласник 24. стр. 272. и 280.

% Хоћев е; ехгтана ропг зету А ГШИаброте де скојзадез... Х. Зогта.