Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 187

припомогао неки Србин Кадијић из Белога Брда, чија се породица данас затрла услед проклетства народнога. Отуда граничари који су постављали границу, у место да иду на Рудине иза Борчана, отишли су обманом Кадијића на Суво Рудиште, на Копаонику. Због тога је овај крај од Сувога Рудишта до Рудина и од Ибра до Мерћеза и Младљике морао остати под Турцима.

~“ ж

Ношто смо овако прегледали међе појединих места и села, какве су забележене у светостефанској хрисовуљи из прве четврти ХТУ века, и пошто смо помоћу њих одредили ближе и тачније границе старе области Горњег Ибра, уочивши уједно и њихову разлику са садашњим стањем — на реду је да изближе размотримо и упознамо се са конфигурацијом земљишта те области. Но у даљем разматрању и расправљању овога питања узећемо у претрес само једну полутину и то десну водопађу Ибра, а другу половину — на левој страни — изоставићемо за сада до бољих прилика. Десну водопађу узимамо с тога, што је она неприступачнија за испитивање у данашњим приликама, те отуда мање и позната данас образованом свету.

Од ушћа Ситнице у Ибар, одакле Ибар почиње " скретати правцем северу, јер је дотле текао на псток, настаје уска данас средњо-ибарска — а по нашим историјским изворима из ХГУ века Горњо-ибарска — долина. На неколико минута, пошто је Ибар скренуо на север, издиже се са западне стране, из саме обале речне, врло позната у нашој историји, висока пирамида коју од половине врха њена ресе остатци старога града, Звечана. С источне стране, као крајњи огранци Копаоника, од Соколице и Шаље спуштају се такође до саме обале Ибра где-где блажи, а где-где врло стрми брегови и брежуљци, који се по висини такмиче с онима западним, и час приближавајући се један другоме често прикљеште корито речно, да се брзи Ибар једва између њих пробија, а час опет, удаљавајући се, остављају пред собом мања и питома поља. Западно од Звечана, преко Церовика од Војимислића до Бањске и