Godišnjica Nikole Čupića

188 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

даље Шиповиком на запад, наставља се планина Рогозно, чији се огранци, идући на север, поред ибарске обале, негде ближе а негде даље од обале, ређају разноврено са разним именима п још различитијим облицима пи висином. С десне стране, према Звечану, кад се прође Лисичја Стена, спушта се прилично пространа. блага и присојна стрмен, на којој је раштркано село Рударе и недалеко од њега — само нешто збијеније — на северу Грабовница. Северно од подножја Звечана долина се шпри у дугачку, где-кад ширу а где врло сужену раван која прелави и на десну обалу. На овој страни су распсређена у једној линији села: Бугариће, Рибариће, а мало у десно и подаље од пута види се Влахиња. Од. Бугарића долази се у Дреновац где пмају старе дуварине од кућа. Минувши Дреновац п Рибариће за неколико минута на север, ступа се у врло узану ибарску клисуру, којом води коњски пут изнад обале само неколико метара. Често, с пролећа ип с јесени, надође Ибар после кише, те, испунивши корито своје, оплави и спере на неким местима и сам пут. Стране су клисуре врло високе п пуне романтике. Местимице види се на њима само голо, суро камење, а местимице обрасле су дебелом гором и густом шумом, коју шарају чести пропланци, те је чине чаробнијом. Села се нигде не виде, нити има хоризонта, а над путником отворено је само безгранично плаветно небо. Клисура се нешто више раштри, кад се пређе река Бистрица, после Ситнице, највећа притока с десне стране, која долази од истока дубоко усеченим коритом; па ту одмах испод пута, на 8—10 метара, губи своје име на свагда у бистрим валима шумнога Ибра. Чим се пређе Бистрица, путник за часак губи испред ока ток Ибра, и пење се уз не много припрту стрмен, док не изађе на један заравањ, на којој су неколико њива и ливада сељана из села Бистрице и Кошутова; села се не виде, јер је Кошутово далеко горе иза брда, а Бистрица повучена је више уз бистричку долину и заклоњена од пута. Прошавши заравањ неосетно се спустимо и приближимо обали Ибра, па не губећи га никако из вида, иде се даље шумовитом клисуром, док се најпосле не стигне до хана — Клисуре. Одатле се долина шири и