Godišnjica Nikole Čupića

194 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

ликовало у избору шара, плетењу чарапа, гајтана и китњастој изради женскога одела.

Куће су, изузевши арнаутске, у свима овим селима, по спољашности једнолике, просте и покривене сламом а ретко кад шиндром. Изнутра су врло високе и простране; огњиште је на средини куће — само нешто ближе горњем крају, изнад кога беше таван од прућа и олепљен земљом или од шиндре. Обично при грађењу куће, у горњем крају где је огњиште, око којега се чељад окупља, подизан је зид с три стране у висини човечјега боја, па би се на њ настављали краћи рогови, док у доњем делу који је служио више за смештај коња и волова, рогови су били дугачки 12—15 држалица. По роговима прикуцаване су и утврђиване „латне“ дрвеним клиновима, а на ове услањало се прошће и споља оплетао плот, па би се покривало сламом. Ну код већих а богатијих задруга нису биле ретке куће од чатме и брвана, али су и оне покриване сламом, ретко где шиндром.

С десне стране од огњишта и ватре била је „перда“ а на супротној наћве; нешто ниже од њих била су обично двоја врата — велика и мала, али било је кућа и с једним вратима. Ретко је било кућа с другим одељењима и преградама. Тоекво одељење звало се „ Одвод“ и служило је за оставу кућевних потреба. Око куће биле су ва свакога ожењенога задругара ижине или вајати за спавање, где се није никада ватра ложила. Сем тога било је још зграда као: амбар (обично од брвана) и кошеви за сместиште жита, за тим кошаре и наслон за стоку и кокошар за живину.“

# Напомена. У кући, у Копорићу, где сам ја рођен, поред куће с „Одводом“, било је још пет ижина. Три су биле од чатџме, а две од брвана брвњаче. Под брвњачом мојега оца, који је био домаћин куће, била је изба (подрум), а пред њом чардак од брвана и отворен. Задруга имала је око 30 душа у кући, а сада од те задруге има 8 кућа — издељених после 1876. г. Осим ових зграда око куће биле су још одвојене: бачевина лети за бачијање, на три места колибе у планини и око њих коморе, наслони и трла за стоку, где су зими становали чобани са стоком која — осим волова и товарних коња — није никада долазила у село. У Старом Копорићу била је колиба за јатњило и око ње четири кошаре. Ту је било и гувно.