Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 195

П.

0 рударству, рударским навељима и њиховим данашњим овтатцима.

Копаоник, с највишим врхом својим Сувим Рудиштем (2140 м. над морем), пружајући се са севера на југ, од Мораве до Косова, у дужину преко 65 км, бејаше највећи рударски предео у целој српској држави средњега века. И ако, у овом пределу, није до данас било, нити је могло бити, правога систематског испитивања у геолошком погледу, ипак толико је познат: да га сви геолози — који о њему говоре — рачунају у најстарије копно Балканског Полуострва. А. Буе каже: „Шкриљасти пешчари Копаоника са својим сијенитичним порфирима припадају примарном или кристаластом терену. Кроз овај терен искуљале су ерупцијом огромне масе серпентина и трахита, те граде разноврсна брда и планине. На Ибру се путник мора чудити мешавини брегова серпетинских и трахитских, која траје од Митровице до долине Студенице“' — вели учени А. Буе. И доиста, високе планине око извора Расине, Топлице, Јошанице, Лаба, Бистрице и других мањих притока Ибрових, чији се врхови и стране саслоје из овако разних геолошких творевина — беху неисцрпни богаством сребра и гвожђа у овом рударском пределу.

Експлоатисање ових богатих рудника има два периода своја. Први период рударске радње датира се од Римљана, о чему сведоче многи остатци из њихова доба, као: развалине од топлика или бања код Јошанице, Новога. Пазара и Бање између Преполца и Куршумлије.“ Осим ових остатака, које наводи учени др. Јиречек у свом делу, ми ћемо поменути још нека места која се налазе на Копаонику као: Луковска — Бања, за тим остатци старе калдрме у Мрчу, које традиција народна везује за Римљане ; даље у Сочаници „Самоков“ а близу њега и град „Трајанов“ или по познијем предању „Чивутан“ назван тако по каменом мосту који је ту негда водио преко Ибра за стару Расу, а чији се остатци и

1 Геолошки Анали књ. ПГ у преводу српском. 2 Гле Напдејза газзеп ппа ВегозуегКе. уоп Зетћјеп цпа Возшеп стр. 43.

13"