Godišnjica Nikole Čupića
[4
ГОДИШЊИЦА
послу пре може што изгубити но добити. Велико искуство и ненадмашан политички такат краља Карола провели су Румунију кроз ту кризу и срећно и славно. Кад је настао источно-румелијски заплет, Румунија је опет узела експекталивни положај. Кад се објавила наша политичка агитација, мобилизовањем војске и заузимањем веома енергичног положаја наспрам источнорумелијског заплета и кад се то исто показало и у Грчкој — краљ Карол се одлучи само да му се ваља
боље обавестити. Ојачавање Бугарске, која са Руму- =
нијом има дугачку дунавску границу, није могло бити ни Румунији са свим равнодушно, у толико пре што је од Берлинског Уговора Румунија изгубила Бесарабију, враћену тим уговором Русији, а у накнаду добила на десној страни Дунава земљу Добручу, на коју Бугари права полажу. Ових септембарских дана, ускоро по пловдинском преврату, било је у штампи гласова као да је Румунија у неком договору са Србијом. Краљ Карол пошље 18-ог септембра (онога истога дана којега, је краљ Милан отишао из Београда у Ниш на скупштину! свога мпнистра Ј. Братијана у Берлин, с тим да се врати преко Беча. Ј. Грујић је већ 24 сештембра телеграфисао М. Гарашанину да му је румунски посланик саопштио
како је по налогу своје владе на Порти не само изјавио .
да су без икаква основа гласови о договору Румуније и Србије у политици против источно-румелијског заплета, него је још додао да Румунија у том источнорумелијском заплету нема никаквог интереса. У Букурешту су се тачно известили да ће се последица пловдинског преврата одобрити, и да би свако батргање било само узалудан посао и још узалуднији трошак, па су према томе одмах с почетка заузели држање за које никада нису имали узрока да се кају.
Са свим је друкчије било са Србијом и Грчком.
Још 24 септембра, одмах после скупштине у Нишу, турски је министар иностраних дела питао Ј. Грујића против кога је мобилизација у Србији, желећи да Турску обезбеди. од сваког изненађења. Влада српска у Београду учинила је 2-ог октобра новоме турском посланику Зија-беју изјаву, која је саошштена и нашем посланику у Цариграду. Изјављено је тада: да влада српска
жели повраћај и утврђење султановог ауторштета на