Godišnjica Nikole Čupića

БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ 13

Балкану: да жели да султан ни на што друго не пристане него на збафиз Чио апфе риг еђ зипрје; да ће влада српска, у случају војене акције против васала, не само остати неутрална, него чак, ако се жели, да неће одрећи ни своју кооперацију. М. Гарашанин је ово телеграфисао Ј. Грујићу за његово лично обавештење и да би знао ако би му у којој прилици затребало. Овим је, дакле, изведено на чисто да Србија не мисли ништа чинити против Турске, да се шта више, дигла у њену заштиту, и да је сва акција наперена против Бугарске. Турска сама већ није ишла том линијом, и ту се она оштро одвајала од Србије. Осим тога, пошто Турска није сама хтела да ратује с Бугарском, што је тада потпуно јасно било, још јој је маље ишао у рачун евентуалан рат српско-бугарски, међу осталим само по томе што рат, као свака ватра, може створити положај пун последица и одговорности, с којим се неће знати шта да се ради. С тога је турски министар иностраних дела 6 октобра позвао Ј. Грујића и саопштио му: да се не заборави да је Бугарска отоманско земљиште, ако би горе наведеним мислима српске владе следовала акција. Иста та изјава поновљена је Ј. Грујићу од министра иностраних дела и у опширнијем разговору 8-ог октобра, где је објашњено да се саопштење то чини што се жели радња у интересу мира, сагласна с радњом великих сила. На састанку од 9-ог октобра, турски се министар, истина, није хтео изјаснити да ће Турска напасти Србију, ако би српска војска прекорачила бугарску гра· вицу, напоменувши да је оружање Турске само дефансивног карактера, али је рекао да би српско прелажење бугарске границе војском паралисало труд Порте и Великих Сила на мирном решењу румелијског питања. Положај је, дакле, био са свим чист наспрам Турске. Оно у чем је Србија рада била да Турску ОИ 0О Турска сама није примала ни у каквом облику !

Са свим је аругојачије било становиште које је заузела Грчка.

Грчка се још од последњега рата 1877——78 ставила на становиште анти-словенско на Балканском Полуострву. И за тај рат и за оно што му је следовало, па и за, сједињење Источне Румелије с Бугарском, Грчка је истицала потребу равнотеже међу јелинизмом, по мишљењу