Godišnjica Nikole Čupića

"Р

О ЦИГАНИМА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 341 качамака, па га врелог прилепе коњу на леђа, чело илп где већ хоће, те се на тим местима кожа опари, длака опадне и никне бела. Од коња без знакова постане коњ са знацима и онда га ни сам господар не

може познати. — Колико су вешти у прерушавању

коња казује једна прича, за коју веле да је истинита. Имао човек кобилу са ждребетом, Кобила је била матора и он је одведе на вашар да је прода, и прода је Циганима, у намери да купи другу млађу кобилу. Сутра дан понуде му исти Цигани да му продаду другу кобилу. Човеку се допадне јер је изгледала млађа и лепша па је купи. Кад је одведе кући ждребе јој одмах приђе и стане сисати, јер је то била она иста кобила. Случајеви крађе коња и преваре што их извршују Цивани, изазвали су распис од 23. Маја 1883 г. ПБр. 5.410 којим се наређује да полицијске власти оштро воде рачуна о стоци и пасошима што се код Цигана налазе.) Болесне коње |(насвало гра) умеју Цигани да лече својим лековима, за које верују да су врло поуздани. Али о томе Цигани никоме неће ништа казати, па ни мени не хтедоше ту своју тајну открити. Сем тога они су били због лечења туђих коња узимани на одговор, те сад и крију да што знају о лечењу. | После џамбаса дошли би Цигани мечкари. То су обично влашки Цигани,) ма да по некад, али ређе, воде мечке и други Цигани. Цигани мечкари имају по једну или више мечака, с којима иду од места до места те мечке показују неколико својих продукција. — Обично

"их воде по вашарима и пазарима, а кад није време ни

једноме ни другоме онда иду по варошима и селима, те мечке пред скупљеним светом играју“.

Мечка има гвожђе или ланац око врата, а сем тога, још и пробушену горњу усну, кроз коју је провучена

ђ) Збирка расписа полицијске струке, скупио М. С. Владисављевић, стр. 128—129.

2) () постанку мечке и њезином игрању слушао сам од Цигана клинчара, у Алексинцу овакву причу: Затрудни невина (датарбјанди) девојка, без сношаја с мушким, па јој то буде криво и зазорно те пође да се удави у реци. Кад дође до реке вода се стане измицати и бежати од ње, тако да никако није могла прићи и скочити у воду. Најзад изађе из реке некакав човек па јој рекне: Девојко, не жали ништа што си затруднела, ти ћеш родити животињу која ће знати да ради као и човек. Девојка га послуша, врати се кући и роди мечку (аруша), која кад порасте влашки је Цигани науче игрању и разним другим мајсторијама, те на њима и остаде да буду мечкари и да воде мечке по свету.