Godišnjica Nikole Čupića

О ЦИГАНИМА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 343

Све мечке носе име Мартин, а сви мајмуни Бока.

Куд год мечкар иде с мечком с њим иде и цела његова фамилија, која носи све покућанство и ситну децу на једном или два коња, па крај вароши или села направи шатор или и под ведрим небом, ако је лепо време, ноћивају. Док Циганин води мечку Фамилија га или чека ту или иде с њим заједно с коњима и целим покућанством од куће до куће, или зађе по кућама те проси.

Цигани мечкари из Србије иду са својим мечкама и у земље ван Србије, па су одилазили чак у Италију, Француску, Немачку, Енглеску итд.

Мечке хране Цигани само хлебом, брашном и мекињама, пазећи добро да их никако ничим не омрсе, јер, веле, да би се мечка мрсом острвила па би тада. напала и на човека. е

После овога дошли би Цигани решетари, који граде решета од луба и коже, плетари или крошњари који плету од врбовог прућа лесе, кошеве, корпе итд.; перјари, који купе перје од живине, чешљају га и продају.

У Подрињу су бели Цигани трговци и занатлије. У ранија времена они су терали волове на пијацу чак у Пешту. А данас у Шапцу многи од њих имају своје дућане, кафане, касапнице, пиљарнице. Неки су пак Фијакеристе.

Влашки Цигани у златоносним рекама Пеку и Гимоку испирају из песка злато. Ово су занимање донели они још из Влашке.“

1 4. Мијатовић пише у „Трговинском Гласнику“ да. „овда и онда“ дође у Лондон „по једна група наших мајстора Цигана, са чупавим женама, голишавом децом. сићушним коњима, разглављеним тарницама, котловима, чергама и медведима«“. Он вели да их је као посланик виђао и у Букурешту и у Цариграду и да се свуда где су поносе српским грађанством. За тим прича како Иван Стојановић и Никола Јовановић Цигани са два медведа и четири мајмуна већ некољико месеца иду по Енглеској дајући вештачке своје представе с медведима, и како им се у Ливерпулу десила несрећа да је медвед растргао једну енглеску девојчицу. (Бранково Коло за 1903. г. стр. 1246—1247). И у „Штампи«“ за 1908. г. бр. 288. у допису из Лондона од 21. октобра читамо да је некакав вођа једне циганске дружине по имену Јован био с дружином у Енглеској „да су он и његови људи све сами чисти Цигани. поданици Краљевине Србије, тамо од Кучева, да су они мајстори од медвеђег изигравања, да су свуд по свету тумарали, и по Русији, по Грчкој, Италији, Немачкој и Француској и да су се баш у Енглеској највећма патили и страдали као нико њихов, да су дошли у Довер да се превезу у Француску“.

2 0) томе да су Цигани испирали злато у Молдавији и Влашкој јошу ХУШ веку казује нам Грелман у својој књизи коју смо већ помињали Назгогттаоћег Уегзпећ пђег фее Хлаеџпег на стр. 102. и 105—112.