Godišnjica Nikole Čupića

344 ГОДИШЊИЦА

Слушао вам да се неки Цигани у смедеревском округу баве и ћерамиџијским занатом. Један ћерамиџија, Србин из села Конопнице (срез власотиначки, округ врањски) причао ми је 12. маја 1904 годинеу Алексинцу да је ћерамиџилук првобитно цигански занат пи да су га некад само Цигани радили, па су га после продали Србима за лулу дувана.

Исто сам тако слушао да су Цигани некад радили и мутавџијски занат. Мутавџилук је најпре установио ђаво. Од ђавола га преотму Цигани. Дотле су били Срби ковачи па Цигани како су били голи преваре Србе те им узму ковачки занат да би се могли поред ватре грејати, а предаду им мутавџилук !

У Нишу и у другим варошима у новим крајевима Србије Цигани су носачи терета, вспапа и пртљага. Они по читав боговетни дан стоје, седе или леже на улици чекајући прилику да што пренесу или да иначе што послушају, и тиме што заслуже Али Цигани не раде свој посао као други људи тога занимања, већ по мало тек да могу живети, а стално и веће послове и кад им се плате икад се моле неће да раде. Такви су они пи по другим варошима на југу и истоку Балканскога, Полуострва.

Многи настањени Цигани баве се по селима и зе мљорадњом. Имају својих њива у којима раде. У Врањ ској Бањи има око 65 кућа мухамеданских Цигана и о кућа Борговаца. Они се баве искључиво израђивањем конопље. Мало имућнији купују конопљу и из околних села од сељака па је после прерађују и као готову продају.

У већини места Цигани и Циганке иду лети у наднице те копају, жању, беру дуван итд. Али су Цигани врло рђави радници. Брзо се умарају и не могу дуго да раде. Сем тога нису ни особито вредни. Због тога су њима наднице увек мање но другим радницима. Циганке још гребенају и чешљају вуну.

Исто су тако Цигани и рђаве слуге. У неким варошима Србије, као у Нишу, Лесковцу, Алексинцу, служе Циганке по кућама, али не остају дуго. Чим што заслуже одмах остављају службу, и тек кад потроше што су заслужиле, и кад се добро измуче оскудицом