Godišnjica Nikole Čupića

У". Тр“

О ЦИГАНИМА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 345

наново ступају у службу. Охоле при изласку из службе, сад су готове да моле за службу.

У Цигана је и прошња занимање. Здрав Србин никад неће да проси, а у Цигана је то готово правило и прошња се у њих веома цени.) Женскиње које боље уме просити на бољем је гласу. У прошњу иду и Цигани, али још више Циганке. Оне сматрају сваку кућу као дужну да им удели. Оне иду, обично по две, с големим торбама на леђима од куђе до куће. Кад дођу у сељачку кућу седну и чекају док им домаћица што не удели. Ако би се домаћица устезала да то учини оне траже и то дрско и као с некаквим правом, тако да им се не може одолети, и домаћица им даје кашику брашна, пасуља, сочива, купуса, лука, или ма што друго. Ако им се удели мало, оне траже још ласкајући и довијајући се на све могуће начине. Српска пословица, каже: У Циганке црн образ али пуна торба! И заиста Циганке једва вуку своје торбе пспуњене свакојаким стварима. Циганке мећу у торбу све што им се да, тако да се све то у торби измеша. Српска пословица кад хоће да изрази разноликост рекне: Свашта ко у ци-

_ ганској торби!

У Србији се циганска прошња сматра као Божје проклетство над Циганима. Цигани просе зато што их ге Бог проклео да просе, веле Србп, и по томе је њихова прошња нешто са свим природно, и нико томе не

" вамера. — Из Горње Злегиње, (срез жупски, округ кру-

шевачки) имам од Срба забележено овакво веровање: У старо време позове Бог све народе да им одреди чиме ће се занимати. Они дођу и он им свима раздели занимање. Циганин се беше сакрио Богу иза леђа, па кад он свима раздели изађе он па повиче: Господе, мене си заборавио! — Па где си био, упита Бог% — Иза твојих леђа, рече Циганин. — Волиш ли, упита га Бог; да ти ја сам делим, или да ти сви ови деле па показа руком на скупљени народ. — Волим да ми

) У Вуковим Пословицама има оваква пословица: Ако био торбоноша, био мајци жив! Ако био гочобија не био јој жив! Вук ову пословицу објашњава тако да се јасно види висока вредност прошње код Цигана: Казала (ову пословицу) Циганка кад јој се син родио; јер ће торбоноша просити, па хранити и себеи њу, а гочобија, т.ј, бубњар, отићиће у свијет“. (Српске народне с та скупио их и на свијет издао Вук. Стеф. Караџић, Биоград 1900, стр. 1