Godišnjica Nikole Čupića

346 ГОДИШЊИЦА

они деле сви, но ти сам, одговори Циганин. — Идиим нека ти тако буде, рече Бог. — Тако остаде и до данас. Од тада Цигани немају државе, већ су растурени свуда по свету и просе. ,

Цигани причају о својој прошњи овако: Цигани су били саградили Цркву од камена а Срби од сира. Па се погоде да размене цркве: Цигани даду Србима цркву од камена, а ови Циганима цркву од сира и уз то приде пет пара, али ово не измире одмах, већ остану дужни. Цигани гладни стану своју цркву јести мало по мало док је сву не поједу, и тако сад немају цркве, а за оних пет пара, што им Срби остадоше дужни, иду па од Срба просе.')

Срби још верују да је Циганима прошња у крви и да они без ње не могу па ма како имућни били. Једна српска народна приповетка казује како је некакав цар нашао у планини мало Циганче, па га одвео кући им очувао у сваком благу и изобиљу, али кад Циганче одрасте, кад год би остало само поређало би јастуке, па би ишло од јастука до јастука и говорило би уделите ми!)

Неке Циганке и торбаре по селима, тј. покупују различитих ситница: ђинђува, цветова, ланаца, иглица, конаца, вунице ит.д.) па их носе од куће до куће и дају сељанкама, али обично за вуну, брашно, пилиће, жито, или за старо одело, тако да за ситницу, која ништа не вреди, узму ствари за 10—20 пута веће вредности. Цигани не питају да ли је одело које узимају од заражених болесника, већ га носе ма чије било и ма какво било.

5) М. Ђ. Милићевић, Живот Срба сељака, Српски Етногр. Зборник, 1, стр. 103. — Ову исту причу имам забележену са десетак места и од Срба и

од Цигана. И у Буковини се прича да су Цигани једном кад беху врло гладни.

поједи своју цркву. (Гле Озбегтејећ-цпсталасће Мопагећје ш Уот6 ипа Виа, Вићошта, ХТ Нећ стр. 836 у чланку Гле Моеппег хоп Пешефег Пап). — У

Нишу сам од Турака чуо о циганској прошњи ово казивање: Био неки сиро-_

машак па се нагло обогати. Бог да би га искушао пошље. Џебраила (Св. Архангела Гаврила) у облику Циганина да иде ида у њега проси. Но овај га одбије. Бог га тада прокуне те понова осиромаши. Гурди неће Циганина просјака никад да одбију, јер се боје да тај Цатанин што проси не буде прерурушени Џебраил.

7) И Турци имају ову исту приповетку.

3 Вук С. Караџић у Српском Рјечнику код речи навала вели: „Циганке продају ђевојкама навалу (биље или чини) да на њих навале просиоци.«