Godišnjica Nikole Čupića

О ЦИГАНИМА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 347

Цаганке су још и врачарице и видарице' Ако жена жели да је воли муж, или девојка жели да се уда за онога кога је заволела, или жели жена да побаци, или да више нема деце итд. све то Циганке умеју удеспти и скупо наплатити. Један полицијски чиновник приповедао ми је читава чуда, што су их извршиле Циганке из једног катуна с првим госпођама у једној вароши у унутрашњости Србије. Лаковерне пак сељанке сваки дан падају шака лукавих Циганака. — Циганке лече од сваке болести. Оне бају, купају, гасе углевље, ваде црве из носа, очију, ушију, и тиме бајаги олак" шавају болеснику, а за то се добро наплате. — Вађење црва је интересантна обмана. Ја сам пазио и нисам могао приметити како и на који начин изваде оне го-. милу црва из болесника. За вађење црва узме Циганка једну цевчицу па је метне у уво, или нос или је наслони на око болесника па онда пуцкајући уснама на другом крају цевке извуче у цевки из дотичног места гомилу црва. Како оне подмећу те црве, то је права загонетка, јер видиш чисту празну цев да је пуна гада, који није могућно да је био у човечијем телу. Сугерирани се болесник осећа после тога лакше. — И за лечење Циганке најрадије узимају старо изношено одело или друго што у натури, а по некад поред свега тога још и новаца.

И крађа је саставни део циганског занимања. Краду и људи, али обично само коње, ређе ће украсти другу какву ствар. Али жене циганске се сматрају пак правим лоповима. Кад буде лети па сељаци отиду на рад, а по кућама остане само по једна редуша, онда Циганке зађу по селима, па по једна или две уђу у кућу и забављају редушу, а остале око куће краду: пилиће, вуну, зелен. или што нађу.

Неће бити без разлога што се често прича да Цигани скитачи хоће у згодним приликама да украду и по које српско дете, па да га онаказе или ослепе, и да после с њим тако наказним или тргују или иду те просе. О

' Фра Стијепан Јајчанин у својој још 1708. године у Млецима штампаној књизи: „Фала от свети, алити говоренија от светковина забилижени преко годишћа“, говорећи о обичајима у Босни вели: „Многи крстјани али иду к врачам, али оџам, али Диганкам, кано да није Бога у пуку крстјанскому (стр. 260 — Навод В. Јагића у Вади јисоз!. акад. књ. ХХХУГ, стр. 120.).