Godišnjica Nikole Čupića

348 ГОДИШЊИЦА

овоме се казује по целој Србији, а судске архиве имале би јамачно извеснијих података о томе. — У „Београдским Новинама“ од 12. јула 1902. год. у једноме писму из Ћуприје, саопштава се ово: „Пре неколико дана неки чергашки Цигани пролазећи кроз оближње село Матијевац украли су једноме сељаку осмогодилшшње дете. Чим је отац приметио потрчао је за њима, али они с колима умакоше. Јавивши власти, начелник округа

параћинског ухватио је Цигане, али детета није нашао

те их је спровео начелнику среза беличког. Оваква крађа детета по унутрашњости није баш тако · ребк случај. Цигани их краду и лиферују за даље...“ — У „Вечерњим Новостима од 22. јула 1904. год. налази се „белешка под насловом „Циганин Звер“ у којој се казује како је тих дана био вашар у Аранђеловцу и како је првога дана вашара један Циганин чергаш зграбио четворогодишње дете поштанског кондуктера, које беше изашло пред кућу, бацио га на коња, па узјахавши и сам почео да бежи, али га стиже Авдија ковач, задржи га, те му уз припомоћ других људи отме дете, које је било намењено извесној пропасти, а крадљивца предаду власти. — У „Дневном Лисут“ од исте године број 248—251 говори се о истој крађи детета у Аранђеловцу још опширније. Ту се на крају вели (бр. 251)

како је ухваћени Циганин пред иследном влашћу при-_

знао, да им је била намера „да украдено дете однесу кући, да би га богаљем направили, а за тим као богаља или би га продали или трампили у АустроУгарској“. |

за време мога ђаковања у Нишу, један сељак из Џјумадије беше нашао на нишкоме вашару у Цигана своје шестогодишње дете, које је још као мало остало слепо од богиња, па га Цигани као врло згодно за прошњу украли и одвели. Несрећни отац тражио је дете на све стране итек га у Нишу нађе потпуно изучена за прошњу.

Но има једно занимање, које је код Цигана 0с0бито одомаћено и које се у њих високо уздигло, а то је свирање. У Србији се свирање готово и не сматра другојачије до као цигански посао и позив. У варошима има Цигана који су само свирачи, то им је посао и од тога живе; али су често и по селима и по варошима