Godišnjica Nikole Čupića

О ЦИГАНИМА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 353

— једна или две Циганке играју прегибајући се с највећом елеганцијом и лакоћом и ударајући једну о другу на прсте натакнуте чампаре. То су ченгије или чочеци. Док оне играју свира по један или два Циганина у виолину, а по једна Циганка удара у даире. С времена на време и запевају по какву турску илиу источњачком духу српску песму. И свирка и песма опијају и заносе неким источњачким миљем особите дражи. Лепота неких чочека, њихово вешто играње, вештачко прегибање, лакоћа у покретима појединих делова тела, праћено источњачком мелодијом и песмом често чини необично леп утисак, који се дуго памти.

Но ма каквим се занимањем Цигани бавили, они не иду у мајстора да занат уче, већ га уче у родитеља, у кући, у Фамилији. Чиме се отац бавио, тиме се обично бави и син. Он учи занат гледајући и подражавајући. Само варошки Цигани свирачи дају децу каквој бољој циганској дружини да се у свирању изуче, иначе се Циганче никад не удаљава од својих родитеља и Фамилије.

ГОДИШЊИЦА ХХУЦП 28