Godišnjica Nikole Čupića

ЖУПА КОНАВЛИ 371

У Дубровнику се, са свом збиљом трезвених политичара, схватаху догађаји који ће се у најкраћем року и у непосредном суседству одиграти, па се унапред припремало земљиште, да се из тих догађаја што више користи извуче. 2 маја дубровачко општинско веће налагаше своме посланику на угарском двору, Андрији Вучићу, да покуша измолити у краља Драчевицу и Конавле, поткрепљујући своју молбу разлозима на основи којих су их и раније тражили, позивајући се на своје историјско право. Сем тога, Дубровчани мољаху краља, да им се поменуте области уступе и као награда за њихову толику верност и оданост, показану свакади у свакој прилици према круни угарској, те „да. то буде вечни спомен њима и њиховим потомцима.“ Ако посланику не би било могуће израдити да се добију и Конавли и Драчевица, имао је радити да се добију само Канавли. Не успе ли ни у томе, онда би, по упутству из Дубровника, молио за нека суседна острва.“

Лети 1408 год. креташе се велика војска угарска према Сави, њу је водио сам Жигмундо, а пратили су га многи угарски и пољски великаши. Продирући у Усору, сретне се код града Добора с војском босан-

ском, коју је водио краљ Твртко П, и ту се између

њих започне крвава битка, у којој Жжигмундо одржи победу. Твртко П с многобројном босанском властелом буде заробљен. Њега Жигмундо задржи у ропству а заробљеним великашима нареди изосецати главе, а телеса им бацити с тврђаве доборске у реку Босну.“

После ове задобивене битке код Добора, Жигмундо се брзо врати у Угарску и отуда 27 септембра извештаваше општину Дубровачку о својим успесима у бо- | санском рату. Општина изјави своју радост и поднесе честитке краљу за постигнуте успехе, преко свога поменутог посланика на угарском двору, Андрије Вучића. Ни тада не „пронустише Дубровчани да подсете краља на Конавле.“

Жигмундо је био продро у Босну и добивеном битком код Добора задао јој јак удар. После те битке

7 РПррота! стр. 1717—8. 2 Клајић, Роу. Воз. стр. 296. 3 ррота«: с 181—2. х