Godišnjica Nikole Čupića

31: ГОДИШЊИЦА

његову власт признаше два најмоћнија властелина у Босни, Хрвоје Вукчић и Сандаљ Хранић, али је остало још доста народа и знатнијих људи који и после пораза код Добора, не хтедоше признати Жигмундову власт. Ти људи, по одласку Жигмундову, реше да на престо босански подигну макар и свргнутога Остоју. И доиста већ у новембру 1408 Остоја је по други пут засео на престо. Међу тим Жигмундо није хтео стати на по пута и оставити, да се ствари у Босни развијају без његова утицаја и против његове воље. Још док се Босна није била ни почела опорављати од пораза доборског, диже Жигмундо војску и упути се на краљевину. Војна се та водила 1410 и 141!. Успех угарске војске био је велики: скоро цела Босна паде у руке победиоцу. Важно је напоменути, да од угарске војске лострал НД тада и многи дубровачки трговци у Босни.“

Ако икад сад је Жигмундо био у власти, да за-.

"довољи жеље Дубровчана односно жупе конаваоске. 21 октобра писаше веће општинско из Дубровника у Босну својим посланицима код краља Жигмунда, упућујући их, да пажљиво и у поверењу предузму кораке за Конавле и Драчевицу. Посланици се ти упућују, да изјаве краљу, да те области не тражи Дубровник због неке материјалне користи,-већ да су му оне погребне ради

сигурности опстанка, будући су становници њихови били

увек и у свакој згодној прилици против Дубровника. Поставши дубровачки, ти исти људи служили би за одбрану интереса заједничког града, као што данас служе на штету његову. Посланицима се одобрава, да за те области обећају краљу 5000 перпера и стални годишњи доходак у 500 перпера, Хрвоју Вукчићу виноград од 1000 дуката вредности и једну вилу, Павлу Радиновићу вилу Обод и Сандаљу Хранићу другу вилу. Овим другима имали су то обећати тек онда пошто се ствар потпуно сврши код краља и изиђе из круга тајности и поверљивости. Ако би се краљ изговарао тиме, да су те земље туђе, Сандаља Хранића и Павла Радиновића, и да их зато не може Дубровнику уступити, нека одговоре да краљ Сандаљу и Павлу може дати

1 у не Ди Воз. с. 289. 2 РОуротаб. стр. 198—5.