Godišnjica Nikole Čupića

ПИР зе Зе ДЕ на к ем „". 7 „-" - Х З

ЖУПА КОНАВЛИ 373 ·

у накнаду другу земљу, на другом месту, па да има и других разних начина да их задовољи. Нека посланици, тако их упућују из Дубровника, увере краља Жигмунда, да те области Дубровник не тражи из грабљивости, него из сујете да буде одликован и награђен за толику своју верност и приврженост круни угарској, ради које је верности исти Жигмундо више пута обећавао »увеличати област њихову.“'

У Дубровнику су се варали, ако су мислили, да је згодан тренутак дошао да се питање о Конавлима покрене и у њихову корист реши, јер у ствари није "тако било. Жигмундо није могао бити задовољан држањем Дубровчана у овом последњем рату, јер, и ако нису били отворено уз краља Остоју п његове присталице, ипак се може извести, да су њихове симпатије биле уз њега. Попут Сандаља и многе друге босанске властеле, и Дубровчани беху признали Остоју за краља босанског, па га још уврстили у ред племића и властеле своје, дали му кућу у Дубровнику и платили доходак, који су плаћали босанским краљевима: „Ми господин кнез и вса опћина града Дубровника, видев како господа русага босанскога опет хотијеше и пољубише господина краља Остоју за свога господина, и к тому смислив и смотревши велику, красну и почтену љубав, коју је краљевство и велеможи русага босан-. скога имали вазда к нам, на славу п узвишеније господина краља Остоје учинисмо о рати и о којој годе злоћи, која је с тога узрока била, все остависмо, да није веће о том успоменућа, полаче краљевства у Дубровнику и дохотке и дил земаљ у Приморју обетујемо дати краљевству му по чину и обичају, како смо пре сега листа мир и вечну љубав имали, поставили и за"писали са краљевством и русагом босансцем и од данас наприједа примисмо господина краља Остоју и његова, сина господина Стипана и ину детцу, која би се природила у реченога господина краља Остоје, и унучеи праунуче, што је по мушком колену, за наше слатке и много почтевне наше властеле и већнике, какото и ми властеле дубровачци.““ Ово Дубровчани учинише

1 Гррроша!. 195—201. » Мопштеп. Зегђ. 276.