Godišnjica Nikole Čupića

ПАРУ Ди ст

ЖУПА КОНАВЛИ 877

жЖигмундо се био завадио с Млечићима, да је изгледало, да ће до рата доћи, па изазивати још босанске великаше тако силне и моћне, као што беху Сандаљ Хранић и Павао Радиновић, не би било ни паметно ни политички. Напротив, имати те великаше уза се, ако дође до рата с Млецима, била би несумњива, добит. И Млеци се с разлогом плашаху тога, те је Сандаљ морао шиљати нарочито изасланство, да умири млетачку ре· публику и да је увери да никад ништа, није радио против млетачких интереса и да ни у будуће не мисли радити.

Силни властелин босански Хрвоје Вукчић у ово време почео је био падати у немилост код Жигмунда. На двору угарском међу властелом имао је он јаких противника, који су га сваком згодном приликом пањкали и опадали код краља. И у самој Босни положај Хрвојев беше тежак и неповољан. Својим, у многим случајевима издајничким радом, био је изазвао против себе незадовољство и мржњу код властеле п народа у Босни. Положај његов постаде још гори кад 14192 год. умре жена Сандаљева Катарина, синовица Хрвојева, те се тиме раскину веза између ова два моћна властелина босанска. Осећајући сву опасност свога усамљеног положаја, Хрвоје је тражио начина да одржи и себе и свој положај, те је ради тога почео да шурује с Турцима, чији су се таласи јако осећали на свима крајевима Балканског Полуострва. А то његово шуровање с Турцима употребише његови противници као најјаче средство, да га што више оцрне код Жигмунда и представе као издајника. И докле је углед војводе Хрвоја на угарском двору стално опадао, дотле је тамо све више значаја добијао Сандаљ Хранић. То је Хрвоја нарочито пекло. Године 1413 отишао је био војвода Сандаљ по жељи краља Жигмунда, да помаже деспоту Стефану Лазаревићу у борби против султана Мусе, који је по други пут био опсео Ново Брдо. Док се он тамо бавио, Хрвоје нападне на његову област, позвавши у помоћ и саме Турке, па је стане пљачкати и пленити. Овај непромишљени корак Хрвојев убрзао му је пад. Многобројни његови противници устадоше сада с тужбама код краља Жигмунда и краљице Варваре. Краљ

' Тавџпе, књ. УЈ, ст. 252—4.