Godišnjica Nikole Čupića

378 ГОДИШЊИЦА

Жигмундо беше у Фурланској и спремаше се на крунисање у Рим, те није могао поклонити довољно пажње стварима у Босни. Краљица Варвара беше остала у Будиму. Тамо к њој пође да се на Хрвоја потужи Сандаљ Хранић, који, помаган другим противницима Хрвојевим, склони краљицу, да Хрвоја прогласи издајицом и лиши имања и части. На ту одлуку, ударе сада противници Хрвојеви на његове земље и стану их отимати. Па и сам град Спљет одметне се од Хрвоја и протера његове намеснике. Хрвоју остаде још по који град у Хрватској и Доњи Крајеви у Босни. Да га непријатељи његови не би уништили, обрати се краљици Варвари једним писмом, којим је увераваше, да су све оптужбе његових противника просте клевете и да је готов за своја дела да одговара суду састављену од самога краља, краља пољског, војводе аустриског и чланова змајева реда, па ако буде скривио и заслужио да изгуби главу, нека му је одсеку, ако је заслужио гу-. битак добара, нека му се одузму. Узалуд су била сва његова правдања, његов је положај постајао из дана у дан све тежи и несигурнији.

У Дубровнику се увиђало, да, при оваким околностима, Хрвоје неће дуго остати господар својих земаља у Босни, зато веће општинско посла упутство својим посланицима на жЖигмундову двору, Гучетићу и Градићу, ако не би могли добити од краља Конавле и Драчевицу, да потраже три суседна острва: Брач, Хвар и Корчулу, која припадају Хрвоју. Колико је на двору угарском било већ сазрело мишљење, да војводу Хрвоја треба лишити части и имања, ови кораци републике дубро-_ вачке не осташе безуспешни. Писмом својим од 17 јуна 1413, краљ жигмундо уступи Дубровнику три споменута острва. Јула 13 буде одређено нарочито лице с потребним одељењем војске, да у име републике заузме поклоњена острва и на њима дубровачку власт васпостави.“ Није Жигмундо на овоме стао, 1 августа изда он једно писмо у Пулзану, којим херцога Хрвоја огласи за издајника и нареди Сандаљу Хранићу и угарским

' Љубић. Роулевииека 1аиталуапја о Нгуој: (Када ХХУГ ст. 87.) 2 Гасло, Метоме ди Тгац ст. 302—4.

3 Растић, стр. 209.

+ руроша«., стр. 224.