Godišnjica Nikole Čupića

16 ГОДИШЊИЦА

интересе Србије. Непрестано је ширим круговима изгле-

дало да се оружје може окренути и на Бугарску и на некога другог. Краљ је волео да своју политику, одавно јасно смишљену, огрће пред публиком неким плаштем

неизвесности и тајанствености. Као да се бојао неке

сметње, ако би своју акцију износио онакву каква је

била у његовој глави.

Ово што говоримо може се посведочити једним разговором од 23-ее септембра у Нишу у шетњи на улици међу М. СО. Пироћанцем и М. Гарашанином а преда мном. |

Милутине, рећи ће М. С. Џироћанац М. Гара- | шанину, застанувши — ви као да сте одлучили да. угазите у рат! Тако ја ценим по свему што је сад на

Скупштини урађено. — Ми се само спремамо, да смо готови на сваки случај, одговори М. Гарашанин. | — Не знам, рече М. С. Пироћанац, мени се чини да је то одлучено. Али немој заборавити један искрен савет. Ви немате овде међу људима никога који зна

шта је рат и који би војевањем знао управити. Што.

не зовете барем Ђ. Хрватовићар Јеси чуо, Милутинег Немој се шалити да се упустиш у рат без Б. Хрватовића! Ова је опомена имала на ме силан утисак. Учинила ми се као пророштво и као зла слутња. Тога ради памтим разговор као да сам га слушао јуче. Сутрадан смо и ми отпутовали у Београд, а краљ

и М. Гарашанин и министар војни Јов. Петровић остали. су и даље у Нишу све до рата, па већ и после изгуб-

љеног рата.

:ж ж

Разлика између |. Да су се демони договарали

схватања Европе ш како да начине заплет чворноватији схватања краља Ми- :

лана о повреди Бер-

и замршенији од онога који је краљ.

оф

линског Уговора. _ Милан створио својом политиком од

7—8 септембра 1885 против уједи-

њења Бугарске и Источне Румелије, не би га могли ни

за сто година измислити. Основица је његове политике била што се цепа Бер-

лински Уговор, што се ремети зјаћив дио и што се, ако се __

“У "

"<>7 >

г „4

озину