Godišnjica Nikole Čupića

БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ 17

згаћиз дио не поврати, спрема нов размештај интереса на Балканском Полуострву.).

У првом реду је ова основица претенциозна. Откуд су Србија и краљ Милан били чувари Берлинског Уговора код живе Русије и Турске, које су се онде мириле, и код живих потписника Берлинског Уговора; Бугарска, која је тим уговором постала, имала би више разлога да га чува него Србија, којој су национални интереси тим уговором размрвљени. Краљ-Мпиланова би политика имала оправдања једино да је бугарским поремећењем згафи5з дио заиста настао нов размештај интереса на Балканском Полуострву. Али зар се то могло знати већ 7—8 септембраг Да се поменута основица у ствари стече, морало се почекати, да се ситуација разјасни и определи. То, међутим, није било у обичајима краља Милана. Он је 9-ог септембра свршио све и од једанпут ударио политиком у којој се не могу ни модификације чинити, а камо ли ударити натраг. Јер они који су у првом реду били позвани да Берлински Уговор бране нису румелијски преврат схватили тако категорично као краљ Милан. Турска, оштећена у првом реду, схватила је да је Румелија одваљен с леђа комад коже, који више зарасти не може, па је нашла да не вреди о томе ићи много даље од обичних Формалности. Европа је Турску за то похвалила, кнеза је бугарског прекорила, али повраћања зфајиз дио није тражила.) Далеко од тога да ствар схвати као повод за нов размештај интереса на „Балканском Полуострву. Европа је догађај схватила као незнатну повреду једне тачке Берлинског Уговора, којој као да ни сама није предвиђала дугог века, и жалила је једино што је та исправка, коју по себи и не осуђује, извршена неправилним путем. „Гледаћемо да се све мирним путем рас„прави. Наравно да вас више не можемо растављати“ рекао је цар Александар 11 депутацији бугарске скупштине.“) |

5) Горе наведена Гарашанинова депеша.

2) Ро је учињено колективном нотом Великих Сила предатом Порти и Бугарској 2114 октобра 1885. Силе у тој ноти опомињу Бугарску да се остави скупљања војске на граници румелијској, да прекине оружање и да свак буде смотрен и миран. Међу врстама се могло читати обећање да ће се већ наћи Формула, којом ће остати све као што је 6-ог септембра урађено.

3) Олоб. Јовановић, Српско-буг. рат, 36.

ГОДИШЊИЦА ХХУП 2