Godišnjica Nikole Čupića

БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ

| 65 |

Задатак рата с Бу- Шта се могло поставити као

Па мета у рату који се спремао поводом

тим што се Бугарска сједињењем Источне Румелије

увеличала 2

Прво је питање о првенству у балканско-словенској политици, и данас отворено.

Од како је Србија постала, па до Берлинског Кон-

греса првенство је у балканско - словенској политици

· припадало Србији. У први мах се није ни мислило на

какво одвајање интереса. Позније је дошло и то, нарочито од кад се 1870 установила Ексархија Бугарска. Уљуљкани у оној првој, југословенској, политици од пре Ексархата и Сан-СтефФанског Мира, Срби су врло касно почели да рачунају са засебном бугарском по-

литиком. Ново увеличавање Бугарске после Берлинског

Уговора значило је да се Србија и снагом баца на други ред у балканској политици. И пошто је окупацијом Босне снага Србије у вођењу балканско-словенског препорода с оне стране поткушена, опасност је настала да се та снага и с друге стране не поткуси у евентуалном ширењу Србије на југ — пут Македоније. (С тим је у вези општи одношај међу Србијом и Бугарском још од Сан-Стефанског Уговора. |Ко памти рат од 1876—8 и онај утисак у Србији који се показао кад се чуло за границе нове Бугарске, које су у Сан-СтеФану дали руски делегати, сетиће се какво је горко расположење владало онда у Србији, којој се призна-

· вала само ректификација границе.) Краљ Милан и Ј.

Ристић морали су се тада предаватп графу Ј. Андрашију, да помоћу Аустрије одбију нешто више земље, како би се, колико толико, рат оправдао. Ново увели-

чање Бугарске сједињењем Источне Румелије краљу

Милапу је изгледало као ново истицање Сан-Стефанског програма. И пошто се онда знало да Бугарска то ради помоћу Енглеске, опасност је била да се сједињењем Румелије не почиње на други начин остварење Сан-Стефанске Бугарске. То је основна мисао. Али је на њезином основу ваљало израдити и политички план до краја за све евентуалности, нарочито кад се оружје дизало, да се не би ишло у маглу.

') Гојко Павловић Бугарска и Источна Румелија, Београд 1907 стр. 15. цитат из успомена Ј. Драгашевића.