Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

33

За све време битка je била врио упорна. Срби, изузевши неке делове, храбро су се борили. Губици на обема странами велики су: средвьи одред имао je само рашених до 300 људи, лево крило којим командоваше Лешјанин до 400. Изгинуло je више официра, међу овима и један бригадни командант, a рањен je у главу и начелник штаба Лешјаниновог. Дотичући се укратко доцнијих бораба у околини Зајечара и пада Кшажевца, писац опширније износи пустот и свирепство Турака, кад су ушли у Кшажевац и Зајечар. На тимочком земљишту, око Зајечара, Черкези су спалили 68 села, па су исто тако шихова жртва били Кшажевац и Зајечар. Срби су без боја оставили Зајечар. У недељу вече и преко ноћ, између недеље и понедеоника, Срби су се повукли из Зајечара, али турска војска то није одмах приметила, благодарећи рђавом вршешу службе својих предстража. Још у суботу Турци су безуспешно бомбардовали Зајечар. У недељу око подне Лешјанин je држао ратни савет, а потом je стигао и пуковник Бекер и донео налог за оступаше; Срби и иначе бејаху у опасности да буду нападнути са две стране: с истока и југа. У 3 часа отпочело je оступаше у потпуном поретку, а становништво са својом имовином почело je и раније бежати. Не гледајући на то, у вароши je остало врло много разве робе, других ствари, много хране итд. Чим се Черкези појавише у Зајечару, намах отпочеше свој крвави пир. Пре свега нападоше на незаштићене становнпке, који још бејаху заостали и одмах ших 11 искасапише. Черкези и регуларна војска грабили су, колико je ко хтео, само су египатски пукови правили изузетак. И ако су у остављеним кућама врата била тиром отворена, Турци су их разбијали, исто тако и прозоре, продужавајући рушеше кућа. Намештај и друге ствари, једном речју све шго се није могло изнети, они су ломили и опустошавали, бацајући парчад на улицу тако, да су ове биле закрчене стварима и разлупаним парчадима. Осман-паша допустио je сваком војнику, да узима ситне ствари, које може собом понети, наредивши да се вуна, кожа, гвожђе и брашно сносе у нарочите зграде, означене за државне потребе; али и с овим стварима тако je само једним делом урађено. Војници сами претоварени и са натовареним кошма враћали су се у Видин и своју