Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine
34
плачку продавали видинским Јеврејима, којима je био забранен приступ к војсци. Осман-паша спокојно гледаше овај грабеж, али најзад je био принуђен да забрани Черкезима и башибозуцима дали улаз у Зајечар. Само je низаме и египатске трупе у нему оставио. Да би се прекинуло дале опустошаване, објавлена je смртна казна. Осман-паша je намеравао да остави одред у Зајечару и да га утврди за случај оступања, а и као згодно деповско место. У гарнизону je оставлена египатска војска, која je јако пострадала у прошлим биткама. Овде вала приметити, да je на сваки турски батальон, који je пређе имао по 1000 луди, сада остало не више од 300. Турски начин ратовања имао je једини циљ, да земљиште опусти, да све што je за човечји живот потребно слисти са земљом, да становништво уништи или води у ропство. Ни мртви нису поштеђени и над мртвим телима вршена су свакојака варварства. У опште рат је вођен тако, као што су раније радили Авари, у цилу да цео народ униште... Изневши опширније све неволе и патне беднога становништва, које оставлаше своја огњишта, повлачећи ce y унутрашњост земле, писац прелази на излагане операција на Морави око Алексинца. 7. августа, Турци из Ниша у јачини од 20.000 луди упутише се левом обалом Мораве и нападоше српске предне положаје код Суповца и Голешнице. Овај су правац вероватно изабрали, да изврше кретане гребеном ка ушћу Турије, и да прикривени с фронта Моравом изведу батерије у цилу бомбардовања Алексинца, a доцније може бити и Делиграда. Висови на десној обали оставлени су Ејуб-паши, чија ce војска кретала од Дервена. Ових 20.000 Турака нападоше код Суповца алексиначку бригаду Протића и ћупријску бригаду Хаџића, које укупно имађаху око 6000 бајонета. Борба je отпочела y 4 часа изјутра и до 3 и по часа по подне ове две бригаде одлично задржаваху противника Суповац са околним ретраншманима Турци узеше и Срби се повукоше на Тешицу. Око 3 часа по подне, када се водила очајна борба која се већ клонила у корист Турака, отпоче силна ватра у Тешици; Черњајев je у згодном моменту кренуо резерве и ова поткреплења из Алексинца послата, у 3 часа по подне, решила су борбу у корнет Срба. Турци се дадоше у бегство; Тешицу Срби поново заузеше, а Турци имађаху на 1500