Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

37

не помиње се, што писац у своме делу износи, да се АлиСаиб-паша, 13. августа, преко парламентара обраћао ђенералу Черњајеву молбом за примирје од неколико часова, у циљу сахране погинулих, што je како вели писац Черњајев одбио. Пошто су Турци одбивени од алексиначких положаја, Черњајев je прешао у наступайте. Прикупивши резерве, он се кренуо на Пруговац и Станце. Борбом je заузео висове испред ових села и почео нападати катунске висове 14. августа. Кад су оступили на катунске висове, Турци су заузели крщевйти плгнински гребен. Hohy 15. Турци су на овоме гребену подигли батерије и 15. изјутра отпочеше дејствовати из својих Крупових топова. Губици у борби ових последних дана огромни су. Код Турака они износе на 15.000—20.000 људи. Изгинуо je 31 руски офидир. Срби су за ово неколико дана имали ван строја не маше од 9000 људи, према томе губици обеју страна достижу на 25.000 људи, или једну четвртину целокупне војске која се борила. Срби се ових дана јуначки држаху. У опште српска je милиција у овим борбама доказала да je изврстан материјал, с којим се може много урадити. Изнурена у овим силним борбама српска војска није ce могла користити добивеним ресултатима и Турке, који напустите све положаје на десној обали Мораве, енергично гонити. Керим-паша премести свој главни стан код Тешице и тежиште операција пренесе на леву обалу Мораве. Приликом оступања Турци за собом поништише све мостове. Српска војска још не бејаше успела да припреми наступање к Тешици, кад се 20. августа, турска војска свом масом, у јачини 60.000 људи, крену од Тешице висовима на левој обали Мораве к Алексинцу преко села Адровца, да би дошла у позадину српској војсци, која се опет, да би спречила ово надирање Турака, мораше борити на отвореном пољу. Борба код Адровца на десноме крил-у, где je командовав руски доброволец, пуковник Рајевски, почела je у 8 часова јутра а завршила се у 10 часова ноћи. По целој борбеној линији Турци су силно надирали. Они бејаху тројином јачи од Срба. Земљиште je ово врло испресецано, неугодно и за одбрану неприпремљено; непрекидна шума и шибљаци заклањаху- противвичко кретање. Турци су на српско десно крило