Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

40

часа по подне. У почетку Турци се храбро држаху, Черкези очајно нападаху, од еьихових узвика „алах“ ваздух се проламао; али када су такозвана руско-бугарска и крагујевачка бригада заузеле утврђену линију на левом крилу турске војске, тј. када су те две бригаде зашле у позадину непријатеља, турска артилерија почела je мењати своје положа]е. Око 9 часова, када je потпуковпик Поповић почео гађати са Бујимирске батерије и када je Хорватовић заузео село Крушје, непријатељ je доведен у гакву забуну, да се окренуо у бегство, оставивши на бојноме пољу своје мртве и рањене. Срби, Руси и Бугари ликоваху; њиховим узвицима „ура“ не бејаше краја; имена ђенерала Черњајева, Хорватовића, Биничког, Поповића и Медведовског благосиљана су са сузама у очима, једном речју заслужена радост бејаше на своме врхунцу. Али - кад не би у нашем словенском речнику, вели писац, било ове од три слова речице, ми би били велики народ. Око дванаест часова Турци сасредише све своје силе, прикупите резерве, кренуше све Черкезе, башибозуке и остале хорде татарске, и са узвицима „алах“ нападоше на руско-бугарску и крагујевачку бригаду. Силе турске бејаху готово десет пута јаче од ових двеју бригада. При свем том руско-бугарска бригада туклаихје са таквим одушевлявшем, са таквим јунаштвом, таквим ентузијазмом, да они дуго времена нису знали шта да раде и нашто да се реше. После продужене, упорне и крваве борбе, руско-бугарска бригада, оставлена сама себи, принуђена би да оступи, и на бојном пољу оставила je око 400 људи мртвих и рашених. Руско-бугарска бригада храбро се борила, али, како није могла добити потпоре, претрпела je неуспех, По истеку примирја Срби отпочеше наступаше и по целој линији. По прелазу Мораве српска војска напала je на центар турске војске. Једновремено с овим Хорватовић je лредузео напад на турску позадину и кренуо се на Крушје, које je и заузео. У току борбе Турци се поглавито стараху да задрже центар српске војске, тј. Черњајева, к<>ји je на левој обали Мораве био на Кревету, најважнијем тактичном положају. Ma да Срби у овој битци имађаху успеха, они, с друге стране, претрпеше велике губитке, jep je само руских официра изгинуло тридесет. Међутим већ другог дана турској војсци почете долазити поткрепљења из Ниша и алексиначка бригада бејаше прину-