Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

41

ђена да се врати на десну обалу Мораве. До доласка ових поткрепљења Турци се повукоше ива својих шанчева и за све време до 18. септембра водище одбранбену борбу, а овога дана они се кренуше са својих положаја, у јачини 20.000 људи и 40 топова Ово наступање Турака довело je до крваве борбе, која je трајала 12 часова. Срби су одржали своје положаје, разбили су Турке на свима тачками и одбили их. Турци поново оступише на своје утврђене положаје, али им je позадина сада опет била слободна и обе војске остадоше на својим положајима. Са септембарским операцијама писац завршава своја разматрања у овој глави, паговештавајући на крају, да je и стање отоманске империје сваким даном постојало све горе. Турска војна администрација као и остало војно уређење нису били на висини свога позива, јер у место 700.000 људи, које je требало дићи на оружје, једва je скупљено 250.000, па и од овог броја једну четвртину састављаху дивље азијске хорде, од којих су имали ваше штете но користи. Дванаеста глава овога дела износи: Анархију, којаје владала у вишим сферами турске управе. Болеет султана Мурата. Долазак на престо Абдул Хамида. У тринаестој глави забележена je легенда о паду и поновном нодизању Цариграда. Четрнаеста глава разматра преговоре, који су посредовааем великих сила вођени у циљу да се закључи примирив између зараћених страна, и којеје нај зад после пада Ђуниса, а на постављени ултиматум Порти од стране цара Александра П, заключено на два месеца. У овој глави само су споменуте најглавније и последње битке у октобру 1876. године. У йетнае&оу глави укратко се описују знатније борбе око Подгорице у првој половини јула 1876. године. Ова се глава завршава описом турских кретања, која су довела до битке на Вучијем Долу. Писац вели: у три часа изјутра 16. јула, Муктар паша кренуо се у две колоне к селу Врбицн : десна, подкомандом Осман-паше, имала je да заузме брдо под називом врх Вучијега Дола (овај се врх налази између села Вучијега Дола и Врбице, ближе к овом последнем) ; лева, под командой Селим-паше, обилазила je десно црногорско крило и кретала се на Врбицу с позадине,