Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

43

био против тога плана, Пеко би постигао свој цйл>, савршено би унпштпо Муктар-пашу и пресекао би му оступање к Билећу. Затворен у Требишу, Ахмет Муктар паша покушао je 28. јула да се пробије к Мостару, али га je задржао црногорски батаљон Глигорија Милићевића, и том приликом Турци изгубише око 80 људи. Августа 2. Црногорци су напали предља турска утврђења код Требиша ; битка je продужена до ноћи, a ујутру Црногорци нађоше празна утврђења. Црногорци затим заузеше путове, који од Требиша воде на све стране. У след скупљања турске војске код Подгорице, кнез Никола се реши да остави Херцеговину и да се упути на јужну границу. У Требишу остадоше одреди Петра Вукотийа, Баје Бошковића, Пеке Павловийа и других, под главном командом Петра Вукотийа. Августа 6. кнез Никола je вей био у манастиру Острогу (на 10 врста јужно од Нпкшийа), а 7. авг. на Даниловграду (Главици). У понедељак, 2. августа 20.000 низама и редифа, под иредвођењем новога главног команданта, Махмуд-паше, изађоше из Подгорице, па се упутише на висове ,-изнад Медуна и реке Цијевне, која протиче на 8 врста јужно од Медуна и улева се у Скадарско језеро. Црногорци под командом Божидара Петровийа Његоша, у јачини 5000, почеше се цолагано новлачити и до подне привидним бегством намамљиваху Турке, а по том неочекивано се устремише на ших и ударише са свију страна. На бојноме пољу од Медуна к југу, на три часа хода, Црногорци су се хладним оружјем борили, пзмешани са Турцима. Турци претрпеше ужасан пораз. Они имађаху неколико хиљада мртвих (до 10.000 по извешйу са Цетиша), изгубише 6 застава, такође много оружја, муниције и других војних потреба. Турци нису са собом имали топове, вей су их оставили на земљаним заклонима близу Подгорице, где je са наступелом нойи и гошеше прекинуто. Црногорци су имали до 400 које мртвих које рашених. У суботу 7 августа, Турци су понова изишли из Подгорице и упутили се на Медун. На путу их нападоше два црногорска батальона, и после упорне борбе,. у којој je изги-