Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

45

и Херцеговину и без оволиког усиљавања од стране Срба, држао je, да се и са мањом снагом, без великих напора може доћи до Сарајева, где je у то доба имао да стигне са југа кнез Никола, а са северо-запада босански устаницп у јачини B—lo хшьада људи. Тежиште Черњајевљевог ратног плана било je у бугарском устанаку.Овај устанак почео се већ гасити, и одржавао се само у Балканима између Софије и Татар. Пазарцика. Требало je по Черњајеву брзо проћи преко Ниша, Ак-Паланке, Пирота и Цариброда, пружити руку устаницпма у Балканима на самом центру полуострва, и одавде распрострти устанак по целој Бугарској, амождаиделу Румелије. После спора како вели ппсац са српским командантима и министрима. Черњајев je остао при своме, те je шегов план и усвојен. Да се Ниш с фронта заузме требало je выше снаге и времена. Черњајев се решио да га обиђе с две стране. Он сам пошао je с леве стране, из Алексинца, преко Бање и Књажевца, и одагнавши турке предње трупе, заузео je Бабину Главу у позадини Ниша. Са деснога крила одред je имао да се креће од Суповца, висовима на левој обали Мораве и да заузме утврђени Мрамор. Најзад, трећи одред имао je да приђе к Нишу, идући доливом Топонице, десне притоке Мораве. Тако би Ниш био обухваћен с позадине и оба крила. Алп се у овоме није успело. У завршној осамнаестој глави изнета je биографија ђенерала М. Г. Черњајева. На крају овога дела још су приложено песме руских и других песника разних словенских народности, испеване у разним пригодама приликом подизаша ових народа на оружје.

III. Falkner Alfons von Sonnenburg, Hauptmann im Generalstab. Ueber Operationen im Gebirgsland, illustriert durch die Kämpfe der Oesterreicher bei den Occupation Bosniens 1878. Vortrag gehalten in der Militärischen Gesellschaft. München am 12. November 1885. Als Manuscript gedruckt.

У своме предавању о операцијама у планинској земљи Фалкнер je узео y разматрање операције аустријске војске приликом окупације Босне 1878. године.