Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

Разматрањеовихоперацијапропраћено јеуовпм одељцима: Политично стаље. Ратно поприште. Борбена усганичка снага. Подела устаничке снаге. Стратегијски развој аустријске војске. Недовољност њихове снаге. Операцијски објект и операцијске линије. Тешкоће више војне управе у погледу вођења у планинској земши. Улаз Аустријанаца у Босну. Главна колона од 31. јула до 11. августа. Органпзација марша. Осигуравање и извиђање на маршу. Критично стање од 11. августа до 1. септембра. Борба код Баша луке. Догађаји код Травника. Припреме за појачаше снаге Аустријанаца. Операнде XX дивизије. Завршни преглед. Операције аустријске војске Фалкнер je пропратио највећма по делу, које je после окупације издао аустријски ђенералштаб. Устаничку снагу он цени, у најбољем случају, око 100.000 добро наоружаних и у изобиљу муницијом снабдевених становника, чему треба још додати 41 батаљон регуларне турске војске са 77 пољских и брдских топова, тако, да су у времену, кад се устанак највећма развио, могла рачунати устаничка снага на 120 000 људи. Сем тога бејаху још утврђена места Бихаћ, Сарајево, Зворник, Кључ, Билећ, наоружани многобројним турским позицијским топовима. У њих не бејаше нпкаквог уређења у односу смештаја и снабдевања, никакве коморе, нити тренова ; муницију су били дужни преносити до борбене линије хришћани реквизицијом ; не бејаше никакве плате ; они не имађаху компликоване тактичке организации е, већ ce скупљаху у гомиле по родбини, племенима, највише у чете ; увек без уређене одступнице, тако, да их после борбе нестајаше, да се опет на другом месту појаве. Али, полажући на шихов дивљи, верски фанатизам, храброст, дрскост п презираше смрти у борби, добро познавање земљишта, добре заклоне, Порта je рачунала, да he Аустријанци при извођењу окупације наићи на такав отпор, да ову неће моћи извести. А дотле може искрснути гдегод каква друга политична констелација, која би учинила немогућно извођење берлинской трактата, или би можда изазвала интервенцију које друге велике силе.