Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

47

На Добитак у времену турска дипломација je од увек своју снагу ослањала. Устаничка снага није била нигде ни на каквој централној тачци уједињена, већ шта више по целом крају раздельна. Изгледа, да је муфтија из Таслице издао налог, да се упаду Аустријанаца у почетку не стаје на пут и да оружии отпор не треба отпочети пре, но што противничке трупе уђу неколико маршева у земљу. На крају јула аустријске трупе спремне за прелаз границе овако су биле диспониране : 1. VI дивизија (1., 2., 3. брдске бригаде са корпусном артилеријом) и 39. бригада XX дивпзије код Брода (са брдском опремом, изузев 39. бригаду); 2. остатак XX дивпзије (са пољском опремом), 40. бригада, 24 топа код Шамца ; 3. 1. и 2. брдска бригада VII дивизије код Градишке. 4. 3. брдска бригада VII дивизије код Коста] нице на Уни. Трупе на речној граници, дакле VI и VII брдска дивизија и XX пешачка дивизија образоваху XVIII корпус. У Далмацији стајаше XVIII дивизија, која je потчињена била команданту окупационе војске фелдмаршал-лајтнанту барону Филиповићу. За операције стајаху на расположењу још спремне на граници 4 дивизије, као посадне трупе за први мах још више мирнодопске јачине и то : 1) позади речне границе 71. пешачка бригада. 2) позади суве границе 72. пешачка бригада. 3) северно далматинска посадна бригада. 4) јужно далматинска посадна бригада. Дакле целокупна спремљена снага износила je на 82.000. од које je за упад одређено 72.000 људи, 13.000 коња и 112 топова. Аустријскдј вишој војној управи добро су биле познате из ранијих ратова у Далмацији тешкоће, које се имају да савлађују вођењем рата у овим земљама. Али и поред тога остало се у интересу штедње свакако —на мобилизации ХШ-ог корпуса и XVIII- те дивизије. Тамо, где се у опште показује могућност веће трупе искупити, издржавати их и за битку их развити на тач-