Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕДЕНСИЈА ВИДАКОВИЋЕВА „УСАМЉ. ЈУНОШЕ“

5. Онљ си упуштенг у лбав мисли (2); п на више мђста: ревностио распаленљ сушљ; страстто ослђалено сушљ и пр. Ово причасте (ени и сушљ) на овакимљ мђ%етима нје от потребе у Србскоме езнку; садљ кадљ се каже: Онљ упуштенљ у лђив мисли, и благоумна о естеству разсужденја упошсе сладкима чувствомо; аколи каквом страстио ослбшлено дбла твол против» разума тредузмешљ п пр. овде ни на едномљ, ни на другомљ мђету не види се, да што не достав, него се пено разумђ и бевђ се и безђ сушљ; или ако се коме тавно види, а онђ може додати будући на мЂсто се, пављ ће се онда ленје разумђти.

6. За нбколико часовг (8); на више мета: меллбоне меллбоновљ животима; мбста нбка градове; трудово своило ; Татаровљ, помошто себи наклонитиге пролтелет; и бпстрнхђ преко каменји поточићахљ шумљ (4) и пр. Ово су све оконченји славенскихђ падежа, кол се са Србскимљ рфчма тако слажу као гуска и прасе: А Србинљ бм то овако казао: за неколико часова; Мллонђ мллона животвена ; мћета нбЕихљЉ градова; трудова свошхђ; Татара; помоћу себи наклонђинхђ. (а не наклонитито) пртатела, и шумљ преко камени бветрнхљ. поточића; а особито ово тоточићау нити е сроски ни славенски, врбо у цбломљ славенскомљ езнку не има род. множеств. падежа на 425.

7. А каде нас Бог с» болестгом посђти (() и на више мфета твобомљ паметјомо, шрателностфомљ свогомо и пр. Ово [је] што годљ са свимљ ново у Сроскомљ езнку ! валч да 6 овде Г. Сач. хотћо да натера болестљ, паметђ и остала имена женскога рода да се скланшо као раст, и мост (ербо % кодљ нђга овде значи као ф) и 1ошљ смћшнје! А на више мђета : радостпо, помошћо и пр. но болђ е и тако славенски него извртати наопако.

8. Измеду она два толмића, што се виду; (9): и на више мфста раду, сразусе, полету, воду, говору, молу да га сарану, наводу му се очи, заболеду уста и пр.

Ова е погрфшка подоона предходећон : Какогодђ што е Т. Видаковићљ мало предље помђшао расте и болест, тако опетђ овде хоће да натера све глаголе да се спрежу по 64 ном' примфру спрезанђи: радити п орати, писати И 2080 рити, све ве то кодљ нђга еднако, а нје могао да види, да се орати пи писати окончава у садашиђи времену, наклоненји изивителног, числа единственог у првом лицу, на ем», а