Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА ВИДАКОВИЋЕВА „УСАМЉ. ЈУНОШЕ“

говорити п радити на имо н. п. оремо, пишемо; радимо, говоримљ. Но, за несрећу Србскога кнљижества, ова погрбшка, нје само кодљ Г. Видаковића, него се налази готово у свима Србсвим' кнљигама, и Орблђи у Мачжарскоћ по варошима тако говоре. Али се Списателђи могу ласно (и морало) чувати отђ тога; а правило е о том наппостолније у Писменници Г. Вука Стефановића на страни 87. Нити треба у смотренно тога испвтнвати: или ве у трећем лицу множеств. Числа садаш. времена а или у; ербо ве то преварило гдђ кога, кон се иначе отљ тога чувао, те в уписао живу, на мћето живе. — — =— И ове су погрћшке сбогђ непаженња на окончени глагола: а, Машећи главом; (20—85), на мбето машући главомљ; ербо се причаслти садашићг времена праве отђ трећет' лица множ. числа садаш. врем. накл. изав. С додаткомђ ћи (види у Писменици Орбског езнка на страни 78. 95. 96). б, Кад» %оп се една глава отсђче, друга таки нарасти (++); древо горе као луч-. Ово бб требало казати: глава нарасте, дрво гори; ербо Срблђи некажу: растимљ, горемљ, него растемљ, горимљ.

9. Они педу приповђдати (20); и на више мфета: Љеду, нећеду, моћи Ћеду, да Ћеду и пр. Ово су ду (а неби 10 на мбсто ду) пришили нови Описателљи Орбеки к' глаголу собу; а кодљ народа, у непоквареном' говору Орбском/, нити се може чути, нити в отђ потребе, него само дав лодма поводђ, те то и другим глаголима пришивало и кваре езнкљ. као што већљ у Мачжарско! по варошима говоре: можеду, воледу, моледу, боледу, пједу, едеду п пр. (у Писменици Србског“ езмка, на страни 60).

10. Све у тримђтним» усиђту (88), овде ве пме суцествително (усибав) у дател. падежу, а прилагателно (примљђтанђ) у творителном"! И оваковихђ погрфшака може се чути, и осимљ Г. Видаковића, у Мачжарскон по варошима !

11. Хоће ли кадљ мол рана зарастити 2 (10); 4! имамо мелемљ, под кошмо ће ти за нфколико дана зарастити (64).

(Ово зарастити не добро, него да буде зарасти, као што в»

(прблви говоре, а другчје не може ни били: ербо СОрблђи не имало ни еднога глагола, кои бм се окончавао у наклон. неопредћ. на ити, а у садашнћу времену накл. излив. на емг, него сви глаголи ком се у садаш. врем. окончавао на емљ, они се у накл. неопред. окончавао на ати, сти, ћи он. п. оремљ орати, шлетемо шлести, растемљ расти (а растити