Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

"РЕЦЕНСИЈА ВИДАКОВИЋЕВА „УСАМЉ. ЈУНОШЕ“

ГДавидовићеве „Новине Сербске“ од г. 1815. имају у бр. 2558 284. и 985. (стр. 981.“) и др.), у одељку „Смбсице Кнњњижественнс,“ и овај Видаковићев)

ОТГОВОРЉ НА КРИШЧЕСКУ РЕЦЕНСНО ИЗДАНУ СВЕРХУ КНИГЕ УСАМЛЕНЂШИ ТОНОША у СЕРБСЕП НОВИНА У числу 205, 206, п 208.

Сопсогфа еНаш рагуае гез стезсиле, Фзасогфа еб таспае Фађшиг.

У первомљ своемђ Параграфу моп Г. Реценсентђ усудтосе нЉити тонђ учителекти узети, и мени као сљ Катедре ретђи „упутђуемо га, да болђ чита Романе и у страннинмђ езвшетма. “

Радбмесамђ бмо знати, за какова онђљ себе мужа признае; и у кавовому са мномљђ отношенцо стоп, кадђ онђ оваковкш сверху мене Ауктерттетђ узшма > Да е ученђ, бмо бБр поне учтивђ, и овммђ бвг рфчма, ако ве п што у дђлу разумћвао, мисле свов изразити могао : да е рекао: добро бег бмло кадђ бр оввш нашљ сочинителђ и на странномљ езику читао романе, а не „упутвуемо га да чита Романе!“ Као да онљ мени у тому што заповђдати може! срамота ! изђ самих рђити иђговехљ познаесе, пађ какове се школе изишао, и да ми в знати, коп су то Романш по нбговому вкусу > —

4 самђ више позорствовао на Моралљ нежели на Романђ; и у оввш самђ се толшко токмо забаве, п невинногђ увеселенја ради упушао, колико пи е Характерђ блатообразнотђ народа нашегљ дозволити могао. —

Видими се вели, да е овми сочинителђ у Сербзи родвенђ, но да е у дфтинству ОТЂ онудђ изишао, п свол бзвкљ позаборавто — 1! незнам, да е онђ ово у другому сммелу могао ретђи, кромћ 180 што л имамљ у мотоћ Кишги, коло онђ реценстра, нђке рфче, и падеже праве Сербске, онђ ихђ обаче нје добро разумћо. 2ро Што л погдђколо рфчђ пзђ СОлавенскато банка мђшамљ са Сербскимљ рама. Но зато онђ не могао ретљи, да самљ 6знЕљ мои заборавто, како што тђу му сада и доказати, п СОтБМЉ засвђдочити, да и, не само нисамђ матери мол 63вЕљ, сђ копмљ самђ изЂ отечества овамо прешао, заборавћо; нето самђ га у овммљ странамљ чрезђ толике године све по варошма, и све сљђ просвђшенкг Сербвг живетђи, котолу п Олавенске Кните читалотви, п по школама ходетви; болћ

[“) Испред самога одговора има (на стр. 931.) ова напомена уредничка:| У 4. нов. наши 205, 206, и 208, столла е реценста, илити разсмотреше о кнљити отљ Г. Милована Видаковича подљ пменомљ „Усамленнић ТОпоша“ поданнон. Реценста та посјанна 6 нама са стране сљ молбомђ, да 10 у новине напте ставимо. Мин смо име Г. Реценсента прећутити морали, онђ самљ хтђо ни в, дата Читателђмљ лвимо, а то е обмчно право Реценсента. И какогодње што смо сљ радост реценспо о усамлљиномт ЈОноши ставили, тако сљ радостло и отговорљ Г. Милована Видаковича па, ноо ставламо: ићломљ Роду приклоченте ово припћствуоћи, да су ученши наши препиратисе почели, и да ћемо тако за кратко време, ако се еданђ сљ друтимљ у повпна договарали буду. до истине доћи, конмљ начипомљ сви Србски Описалзлљи треба да пишу. Евоти Читатело блатолакдониви, рђчти самога, Т. Видаковина !

[900] 53

931

982