Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

58

985

РЕЦЕНСИЈА ВИДАКОВИЋЕВА „УСАМЉ. ЈУНОШЕ“

тошљ научто. Но шо а рекохђ, по варошма, кадљ онђ каже да сви наши у Мажарском земли по варошма, Серби ружно п повкварено Сербски говоре2 Истина немогу му у свему то ни отретљи, но опетђ много е рекао. —_ Да наши у Мажарском по варошма Серби у свос говоре мбшао и чужихљ рфчи, и да и свое нђке са свимђ, као што б6г требало, не изтоварало; то му допушамљ (но пљтамљ га л, кому 6 онљ то казао 2 оному, коб е прежде нђфга то псто примђчанје учинјо, ноу сволоћп, ово е ВеТБ друга година, изданоћ Книти Лобомиру, читателбмљ Своимљђ сообшто) — Но при свему тому наши у овнмљ землимђ граждани, као лоди просвђшени, кон и друге Езвке знало, и кон и Славенске Книге читало, обшшрије и пространје нашљ Езмељ разумђвало, нежели наши у онвољ землимђ, гађ никакове школа, ни какова просвфцента ненма! то ми нитко, ако тђе право мислити, противословити не може. — Хоти да има ићкихђ рбчти, кое не само поотђ онмхљ изђ оне стране, но и отђ наших» Селнна чути можемо, кое мг не знамо, как: напменованји онБтхљ велик, кошми се они самп служе н. пр. штогодљ около плуга, около кола; котому п шмена ићкимљ, намђ не познанимљ травамљ, и проч. но можели се за то ретби, да они болф и пространје 63БЕЉ своћ знало нежели наши у Мажарскон по варошма гражданиг — Као лоди научени > не вонетину ! — И л первии моему Г. Реценсенту за таковет гражданомћ наши Компатментђ не захвалтоемђ; ш онљ нек се увђри, да мене нитда ЕЉ своему мићило пршвутљи не буде, да онаш, коп кните пише, кодђ проотвхђ селнна болђ у бзику усићти може, нежели кодљ граждана: понеже пзђ ићрове Сентенште то елбдуе, да бвр самђ и спрбчђ, што се бзвка, тиче, способити доданасђ бно Кните писати, да самђу Сербш остао био, нежели што сазљ у Мажарскон, у Срему п у Новомсаду, при напветђемђљ обшеству Сербскомљђ, толике године провео. Можели му тко у тому дати заправо; не знамљ. — Понеже, рдђтђе мени простии еданљ Сербтанацљ, а и нашљ Бачванинљ, коћ нзје науке слушао, не Јдее свое на оне субтилне предмете возводјо, нте умљ своћ истончавао, коп незна што ве Грамматка, п кон нигда ни чуо зарђ нле штое то Реторзка, гдћ-= тње велимђ онљ болђ езвкљ знати нежели наученми гражданић. Моту пл нђму колико ми драго говорити ове рит „Изразшти чувства свог, непмтати Законе Остества:; сматрати отђ едне вешљ на другу отношенје, познати онбш измежду Ни СоловЂ, посредствомљ коего една вешљ содћиствуе сђ другомђ“ и т. д.— Ова ве свака рбчђ Сербска, но запвтанмо простака, шта е то, онљ тђе намљ на мћето оттовора двитвути рамена.

Ретвитње ми може бвти, да су ове рђчи Славенске; а да ОтБУДЂ намђ езмкљ ни происходиг и што су н били Славани, но каши праотцвг п древији Серби, само подљ пиљаљ именемђља — 0! пмали ом овдаћ мното диванити, но зашто да споримо рбчк, нек' дерђ се вратимо опетђ КЂ онош точки, отђ кое се мало удалвисмо, да скорзе дондемо на оно рћик, на кое онљ процесљ дшке, да му се не допадало, обаче много бг паметите и то рекао, да му се не допадао зато, што су Славенске, п помћшане са Сербекимљ, нежели што в рекао, да самљ л 6ЗВЉ мон заборавјо; а пословицу 6 ону могао са свимљ изоставити, коломљ онљ мене пземћивалотњи каже, да се оне СОлавенске рђчи слажу са Сербекимљ рбчма, као гуска п прасе! Ово уподобленје мћета овдћ непха: приличнје 66 нешто бмло, паметнје п притомљ и учтивје, дав рекло: звону ми оно