Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

940

РЕЦЕНСИЈА ВИДАКОВИЋЕВА „УСАМЉ. ЈуНнОШЕ“

више мђета отђ старога падежа славенскога производи себи по начину своета говора новђ падежљ, коп п у посведневнимђ говору чуемо, н.п. Не кажели Олавининљ (старни Сербинљ)у творителному падежу: мост, твоело, водоло, божфел, скинљео п проч.; а Сербинљ каже мофомљ, твогомљ, водом, Божљомљ, скиншомљ и т. д. дашто не бм рекао, и болестћоме, милостбомђ, прфатноствомљ: него болештљу, милоштљу, тјрдатношлљу, како ли онљ хотђе 2 —

А што ме шилф у Г. Вука Стефановича писменицу, нека ми опрости! — # Г. Вука Стефановича лобимђ као моето земака, лобимљ и почитуемђ у нфму и у топлетиљђ персима нЂговммђ ону, ко онљ роду

"своему показуе ревност; обаче некасе по оноп писменицет моп Г. Ре-

ценсентљ, кадљ книге успише, влада, онђ и ако тбеду п стотина, сљ НББГМЂ, но л не. 4 самђљ жело да се изда Сербека граммаштка, п перввш Г. Вукљ мое в у тому желанје исполнјо, но сочини 10 са свимљ просто, по козој книгописецљ неможе владатисе; нити е онђ но писао за просвђшене наше у овшиљ земламђљ Сербле. —

Но ово ми право да исповђдимљ смћшно пада, гаћ мон Г. Реценсентђ мени пише, да ве кодљ насђ слуга женскога рода! — НИ знамљ да сви наши Серби кажу: мом слуга, а не мол слуга; пи пл, чини ми се кадљ бер онако у мом книга писао, сви б6р ме иземћђили, а то нисамљ радђ, акосамђ п малми между бралјомљ мМОломђ.

Каже мш у свотоћ критки ш то, да л нисамђ добро рекао: узео 10 под» руку, него узе 70 за руку! вђруемљ, но како у коему сммслу; кодђ мене е под» руку, понеже тако е младит Милену и узео, како што се н узму двое кадђ се шетати понду; а за руку значи као кадљ вода свога слћица узме. —

Зарастити рана“ Мислимљ дав и ово болћ у неопредћленому времену речено нежели што онљ каже зарасти: понеже и Славанинљ каже зарастђти, п мм токмо оно 6 промђиремо на и; а зарасти, ово в у времену повелителномђ, а не као што онљ мисли у неопредђленомћ, Нек' опрости моћ Г. Реценсентљ! други су оно глаголи: сђдимљ, бодемо, гребемљ по т. д. кош имало у неопредђленомљ : сбети, бости, гребсти; но нека види како имаду у повелителномљ: сбди, боди, треби и проч. дакле се онђ п овдћ преварћо. Но ни шта зато, человђческо е погрфшити : |ишпатиша ез6 еггаге. Обаче како ми е могао ово ретви: треба толико на чистоту езока пазити, колико и на само дбло, кадљ самђ л ово исто у моему Лообомиру рекао, и признавши чистосердечно моло потрђшњку, учтиво и друге младитље опомепуо, да дало позорђ на свониство езвтка. ! шта напинћ дакле онђљ сада свол писакђ, п оно хотђе да затруби, кое самђ и велљ затрубто 2 — Могао ве мое рбчи онљ повторити кому другомљ а не менш: а да нзе'читао у моему Ллобомшру, тко бар му замбрити могао, но л знамђ да 6 читао. —

Шастливи Нбмцк! Онш у почетку своего просвђшеви ни су се стндили, ни холи бели и Лалнске и Француске рђаво коесу ађие, узимати, по у своп бзикљ умђшавати, докле нису народу своему Сердце кљ сладкимљ наукамљ отворили, и потомљ, као просвђцени стану пречиша“ Вали ЕЗИЕЂ своп: и сада видимо на каково су га совершенство довели: а ме на кукавногђ Сербина, кош текљ што 6 у своло, ТОтЦБ слабу руку леро узео, сви скочимо, ин хотвемо да му заповђдамо, да не смћ ни сла-