Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА ВИДАКОВИЋЕВА „УСАМЉ. ЈУНОШЕ –

венску —- свог —- стару —- рђав, кол се лђло слаже узети! и захтевамо отђ нфта да на еданљ путђ тако совершено дбло испослуе, какогодђ п напсовершевзи Нђмашљ! — 0! — овое неразумно, а при томђ и немилостиво захтеванје! —- треба да гледимо на каковом весини Ниш спрамљ насђ стое, п каковеш н6вр чистђ воздухљ, и свђт оварава! 1 судимђ да ве доволно засада да ме Лпобезномљ нашемљ Н%мцу узљ Парнасљ подражавамо, а ТошБ е за насљ рано, да се мр сЂ нБимљ споредимо. Зато н бо изЂ чистосердечне мое кљ просвђшенио нашегљ народа робови желло. да будемо сви кон понешто за свол родљ писати починфћмо, еданђ другомђ блатодушеји, еданђ друтогђ да ободравамо, по сЂ кротостјомљ исправламо: пакљ бвр и Богђ насљ благословћо, тако бвр ш мудрост на смирено наше Сердце, као благодатна у техон нотљи роса на неразвитнш цвђтљ, падала, и солнце бар намљ душевно грануло пи намљ разумљ развило: а не да еданђ надругогљ нападамо и у нђговому дБлцу погрфшке чрезђ увеличително стакло тражимо, пакљ да га изобличавамо и озлоблавамо. — Шесту ветђ л Книгу на свђтђ издаемђ, п ни кога не дирну:- но зато ништа, време те показати намђљ све — 1 се ТбшиМмљ сотврмљ, да Лпобезнет мон читателђ свакти, колико самљ разумђти могао, дала мон досада пздана, радо чита, ш доволно похваллое, кое мене ободрава и у напредакљ све лобезне мое читателе п читателнице сљ нове моп книга што скорте послужити. Рекохљ у Пожуну 15. Окт. 1815.

М. Видаковичр. (Х. п.)

[На овај одговор није Вук ништа нарочито одговарао, али га се доцније (2. 1817.) дотиче у решенсији 1 и 11 књиге Видаковићева „Љубомира у Елисиуму“. коју види даље под бројем У.)

о рца->-_-

91