Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

Ла

ПОЈУЈЕ

о

ОБИВЛЕНТЕ

о СЕРБОВОМЕ РЂЧНИБУ (СЛОВАРБ, ЛЕБСТЕОНЂ, уУбОЕТЕВВОСН).

[Засебан додатак (3 непагин. листа на 4", преко целе стране) уз Давидовићеве „Новине Србске“ за год. 1816.“) слат скупљачима уз бројеве 88., 112. и 172.]

Сви Славенски народи, кромћђ Сербалл восточног вђропеповђћданји имало свое Рђчнике. Већђљ и наши мили именице — Серблђи у горнђоћ п донђоћ Лужице (Лаузицу) —- коихђ едва. 100,000 душа има, дичесе печатаним Рбчницима своихљ

д

малекта. А нашег Рфчника за 2 до 3 млона Сербали 10-

ште не'ма.

Славнни Полакљ,. Г. Линде, сочинивши не давно свош Полљекји Оловникљ, сравшо е сђ Полђскимљ езикомљ све проче (лавенске, кромђ Сербскога, у коем печатана Рфчника не нашао.

Били лбпо за насљ бнло, да ме изђ овога честнога и умилног содружества нашег цблога Славенског“ рода и далђ изостанемо '

Но нје то една причина, кол насђ побудити може ко изданпо Сербског Рфчника.

Мин га сами требамо. Овде ће благоображена част народа Сербскогђ возопити: Али какавђ Рђчникљ требамо мн Правни е отговорђ на то: требамо наппре Рбчник» народнога, Јербског езика, у коем' ће се содержавати само оне рбчи, кое народљ Сербект употреблава: да по том совокупленшо собственнихђ нашихљ рбчти познамо цбло полље нашег езнка:

[7) Новине Србске у Љгенни. 1816. Печаљано кодљ Т. блатород. Шмитовуера. — На 40, у 2 ступца, 1902 стране у 199 бројева; уредници до 93. маја (бр. 1—117.) Лавјдовињ им Фруичањ, а после сам Димитрти Давгдови.]